OBOŽAVALI STE JE U KULTNOM SRPSKOM FILMU Bila je najlepša jugoslovenska glumica, otišla je iz Srbije, a evo kako danas izgleda
Vesna Stanojević bila je jedna od najlepših i najpopularnijih srpskih glumica 80-ih godina.
Rođena 1963. godine u Topoli, glumom je počela da se bavi već u Trećoj beogradsko gimnaziji. Prvo je upisala orijentalistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu, zatim je upisala Akademiju umetnosti u Novom Sadu, pa na kraju iz drugog pokušaja Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu.
Vesna je prvu veliku ulogu na platnu imala u filmu “Poslednji krug u Monci” kao Silija, a potom je usledio pomenuti film “Tri karte za Holivud” .
Slavu je stekla kao zgodna i odana devojka opasnog momka Urketa, kojeg je tumačio Dragan Nikolić.
Vesna se pre više od dvadeset godina odselila iz tadašnje Jugoslavije u London, gde je zapažena po ulogama Helene u filmu Helena, Svetlane u filmu Samo Šansa, Sonje u igranom filmu Nebo u cvatu, Pepsi u radio-drami Gvozdena Zavesa, sa čuvenom holivudskom zvezdom Robertom Vonom.
Jednom prilikom je naglasila da je prve godine u Londonu učila da prihvati tamošnji kod ponašanja, ali ne krije da je srećna što joj je pošlo za rukom da u Engleskoj nastavi da se bavi profesijom koju voli.
- To jeste bila prepreka. Nisam htela da idem tamo da igram neke uloge koje ne bih igrala ovde samo zato što je to velika produkcija. I zato sam završila postdiplomske studije i radim kao profesor glume. To mi je bilo kreativno. Mene je zanimalo da odem na zapad i da odradim nešto što nisam mogla da uradim ovde. To je bila velika žrtva i naravno da je meni kao glumici kojoj je karijera bila u punom usponu bio šok za sistem. Čovek se navikne i sve nove stvari uči. Da se bori i dokazuje. S druge strane da sam ostala ovde verovatno bih se borila sa drugim nemanima i to ne bi bilo jednostavno - rekla je ona.
Nakon više od 20 godina, Vesna se vratila u Srbiju, gde je odlučila da prihvati serijal "Miris dunja nad Balkanom", nakon mnogo godina.
- Nikada sebe nisam doživljavala kao nekog ko je otišao odavde. Ali jesam kao nekog ko je otišao da se usavršava, pa sam ostala da radim nešto novo i to se samo malo nekako produžilo, rasteglo. Ali nikada sebe nisam videla kao osobu koja bi tamo bila zauvek, i dolazila samo jednom godišnje u Srbiju, to nije moja priča. Blizina Londona je bila vrlo zgodna i omogućila mi je to, jer da sam otišla preko okeana to svakako ne bih mogla sebi da priuštim - rekla je ona.
Kako je došlo do toga da se bavite profesurom u Londonu?
– U London sam otišla na usavršavanje. Moje postdipolomske studije su trajale četiri godine praktičnog rada na glumačkoj tehnici Etjena Dekroa (Etienne Decroux). A onda sam pozvana da radim na fakultetu, što je i meni samoj bilo iznenadjenje, i prihvatila sam. Nije bio nikakav konkurs, nego me je šef katedre pitao da uskočim kao zamena za profesorku koja je bila na trudničkom bolovanju. I tako je počelo, satnica se povećavala, da bih posle par godina postala odgovorna za glumački trening na mojoj katedri. Prihvatila sam samo opciju da radim part-time, poluradno vreme, kako bih mogla da ostavim šest meseci za svoje glumačke poslove, što mi je omogućavalo da i dalje radim kao umetnik. Jer ni danas sebe ne doživljavam kao akademika već osobu koja se strasno bavi svojim poslom, i iz te ljubavi prema glumi i druge uči tome. Zato i predajem, a ne zato što sam mnogo pametna.
BOINUS VIDEO:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)