ALO INTERVJU Novinarka Ivana Božović o izveštavanju iz kovid bolnica MNOGO JE PRIČA ZBOG KOJIH NE SPAVAM

Završili ste medicinu. Kako se rodila ljubav prema novinarstvu i kameri?

- Oduvek  me je privlačila medicina, ali i mediji. Završila sam prirodni smer Trinaeste gimnazije, ali je moj maturski rad bio iz srpskog. Odmalena sam pisala, išla na folklor, glumu. A na drugoj strani me je privlačila nauka, koliko nam pomaže i menja svet oko nas. Ove svoje dve velike ljubavi sam spojila tako što na televiziji pratim zdravstvo. Na taj način pokušavam da pomognem koliko god mogu.

Koja priča je na vas ostavila najjači utisak?

- Korona, žene koje se bore s alkoholizmom, deca kojima je potrebna pomoć... Mnogo je priča zbog kojih nisam spavala, o kojima sam razmišljala, pokušavala da pomognem i preko svojih mogućnosti. I uvek kažem da sam zbog svog posla privilegovana, jer mogu nekome da pomognem.

privatna arhiva/Nikola Ristić

Dobili ste više nagrada i priznanja. Koja vam je najdraža?

- Sve nagrade su mi drage, ali posebna čast mi je bila kada sam dobila državni orden - srebrnu medalju za zasluge za doprinos borbi protiv kovida 19. To je znak da se moj rad vidi, ali isto tako i obaveza da nastavim još više da radim.

Među njima je i priznanje za izuzetan novinarski doprinos u borbi protiv koronavirusa. Da li ste se plašili jer ste stalno za vreme pandemije bili u kontaktu s ljudima?

- Kada sam prvi put ušla u kovid bolnicu, nisam znala šta me čega. Bila sam više zbunjena, nego uplašena. Tada niko nije znao šta nas čeka, koliko je kovid opasan, koliko će dugo trajati pandemija. Naročito što sam u prvim mesecima pandemije izgubila nekoliko dragih prijatelja. Kasnije nisam ni razmišljala o opasnostima, samo sam radila. Ulazila sam u svaku kovid bolnicu, razgovarala s lekarima i pacijentima, bila na konferencijama za medije. Nisam imala slobodan dan. Znala sam da je to jedini način da naši gledaoci dobiju odgovor na pitanja koja su ih u tim trenucima mučila. Sećam se da sam i preko društvenih mreža dobijala pitanja šta da se radi u određenim situacijama. Pandemija je do sada najveći izazov u mojoj karijeri i nadam se da sam na njega dobro odgovorila.

U jutarnjem programu vodite medicinski blok „Nazdravlje“. Da li bi to moglo jednog dana da preraste u autorsku emisiju?

- Radim na tri fronta: „Dnevnik“, medicinski blok  „Nazdravlje“ u Jutarnjem programu, a od početka februara i nacionalnu kampanju „Rak je izlečiv“. To mi je trenutno prioritet, jer imamo poražavajuće podatke u našoj zemlji. Godišnje rak dobije oko 40.000 ljudi, a premine oko 20.000.  Zato ćemo u narednih godinu dana ići od severa do juga zemlje, organizovaćemo predavanja, tribine, preventivne preglede. Koleginica Ana Stamenković i ja ćemo pripremati  emisije, jer želimo da podignemo svest o ranom otkrivanju i lečenju raka. Organizovaćemo i sportske događaje, koncerte... Ali nikad se ne zna, imam niz ideja.

Nikola Ristić

Sezona je gripa, vlada i novi soj korone. Kako jačate imunitet?

- Voće, povrće, vežbanje. Dan započinjem ceđenom narandžom, a svakog dana odvojim sat vremena za šetnju ili za vežbanje. Problem je što zbog posla nemam ustaljeni ritam, tako da i vreme kada vežbam varira.  Nekada se dešava da noću, naročito kada sam pod stresom, vozim sobni bicikl.

Da li imate lošu naviku koju se trudite da promenite?

- Slatkiši su moja slaba tačka.

Ko je Ivana kada se isključe kamere?

- Volim da se družim, putujem, smejem. Volim da igram, iako imam sve manje vremena za to. Ne mogu bez moje porodice i prijatelja. U stanju sam da ne spavam zbog dobre knjige ili filma. Strastveno pristupam svemu: poslu, privatnom životu. Emotivna sam, ali i racionalna. Trudim se da sagledam neki problem iz svih uglova, da saslušam i druga mišljenja. Tako dolazim do najboljih rešenja. Neprekidno učim, trenutno završavam doktorat na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Kako se opuštate?

- Imam prijatelje iz detinjstva, kumu sam upoznala na fakultetu, posao me je zbližio s nekoliko najboljih prijatelja. Ono što im je zajedničko jeste da su pravi i da su u svakom trenutku uz mene i ja uz njih. Kafa sa njima me uvek opušta. Takođe i razgovor sa mamom i sestrom, one su moj najveći oslonac i moja najveća podrška...Ne smem da zaboravim ni mog bišona Rolija i šetnje sa njim, uvek me nasmeje, čak i kada dan nije za smeh. Opuštam se i uz dobru knjigu, film, muziku.

Koji je vaš životni moto?

- Zatvori usta, otvori oči.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI