ČUVALI STOKU KRAJ IKONOSTASA Manastir Velika Remeta na Fruškoj gori, u prošlosti doživeo je velika razaranja, a danas je hram za primer (FOTO)

O stradanjima ove svetinje se, uglavnom, znalo u crkvenim krugovima i na prostoru Fruške gore, a onda je profesor Duško M. Kovačević o manastiru objavio knjigu, posle koje više nije bilo ni tajne, ni nedoumice: hram je u svojoj istoriji imao mnoge turobne godine, prepune razaranja, da bi danas bio za primer po broju onih koji ga posećuju.

Taman kad se uveliko spremala njegova obnova, izbio je Prvi svetski rat. Sve je zaustavljeno, svi planovi su pali u vodu, monasi su hapšeni, odvedeni kao taoci ili su morali u vojnu službu. Najzad, 26. septembra 1914. godine hram je zvanično zatvoren, a bratstvo iseljeno.

Opljačkali grob episkopa

"Po završetku rata, jeromonah iz beočinskog manastira Melentije Babić postavljen je za upravitelja Velike Remete. Jedno vreme je, osim njega, iguman bio i jeromonah Visarion. Srećom, lepo su se slagali", rekao je autor knjige.

YouTube/ Printscreen

U godinama pred Drugi svetski rat nisu preduzimani značajniji radovi, jer je manastir bio u dobrom stanju. Ali kad su ratni bubnjevi Nezavisne Države Hrvatske stigli i do ovih prostora, na udaru ustaša našla se i Velika Remeta. Došlo je ratno vreme, svi su morali da se povinuju naredbama Ante Pavelića. Manastiri i sve što se u njima čuvalo bili su prvi na udaru.

U proleće 1943. partizani su proterali ustaše iz manastira. U toku borbe izgoreo je deo krovne konstrukcije nad crkvom, spaljen ikonostas, unutrašnjost crkve demolirana, a konak opustošen. Željan da proveri crne vesti koje su do njega stizale, predratni iguman Melentije je marta 1945. došao da vidi u kakvom je stanju manastir. Nažalost, ni nova vlast mu nije dozvolila da preuzme manastirsku imovinu. Obrazloženje narodnooslobodilačkog odbora iz Krušedola bilo je kratko: "Ne želimo da primimo ni kaluđera u manastir, ni sveštenika u selo." Na kraju, neizbežna parola: "Smrt fašizmu – sloboda narodu!"

Stav novih vlasti prema crkvi i njenoj imovini, pa dakle i prema manastirima bio je opšte poznat. Tek 1949. godine ruševine Velike Remete stavljene su pod zaštitu države.

YouTube/ Printscreen

Zvanično zaštićen, a u stvarnosti je sve izgledalo drugačije. Bez obzira na to što je manastirski kompleks bio u ruševinama, zadruga u Irigu je od prostorija crkve, dvorišta i konaka napravila obor za stoku!

Ređale su se i druge nevolje. Kažnjenici koji su 1948. godine radili na izgradnji "partizanskog puta” smešteni su u manastiru. U kojim uslovima su živeli samo su njihove duše znale. A tek ponašanje milicionera koji su ih čuvali. Da čovek ne poveruje dokle je sezalo njihovo ludilo: iskopali su grob episkopa Stevana Metohijca, tražeći zlato. S moštiju su uzeli panagiju, krst i prsten.

Unutrašnjost crkve bila je puna prljavštine i raznih otpadaka, jer je ostavljena da propada. Konaci su osposobljeni 1951. godine, ali se u njih uselilo dečje odmaralište. Meštani okolnih fruškogorskih sela krstili su se, što narod kaže, levom i desnom rukom. Ipak, vlast je morala da se sluša.

Došli bolji dani

Uspele su nekako crkvene vlasti da se tek 1971. ratosiljaju dečjeg odmarališta čije je sedište bilo u Zemunu i da ceo kompleks pripadne onome kome zaista treba. Monaški život u manastiru obnovljen je dolaskom jeromonaha Danila Zdravkovića koji je, između ostalog, ostavio i sledeći pisani trag: "Ustaše su manastir opljačkale i zapalile. Tako opljačkan, u posleratno vreme je država o njemu slabo brinula i pomagala. Tek kad je istekao ugovor o dečjem odmaralištu, počeo sam da radim s narodom i uspeo sam da manastir obnovim."

Pre više od tri decenije, iguman Danilo je potpisniku ovih redova pripovedao o nevoljama s kojima se, zajedno s monaštvom, suočavao gotovo svakodnevno: „Narod je pomagao koliko je mogao, donoseći nam najčešće kupus, krompir i luk da bismo preživeli. Uslovi stanovanja takođe su bili teški, ali smo nekako uspeli da opstanemo, da sačuvamo svetinju, a i narod je polako počeo da joj se vraća.” Kad je Danilo počeo da poboljeva, stigao je jeromonah Stefan.

YouTube/ Printscreen

Za manastir su došli bolji dani, jer je novi iguman pokazao agilnost, vrednoću i veliku želju da, uz pomoć dobrih ljudi i odanih vernika, što pre obnovi svetinju. Tako je uređena gostoprimnica na ulazu u manastirski kompleks, nova kapela na izvoru Ubavac, zapadno krilo konaka... Ikonostas je najveće stradanje pretrpeo 1941, a deo opljačkanog blaga je, po nalogu Svetog sinoda, iz Zagreba vraćen 1946. godine.

Ikona Bogorodice s prorocima i prestona ikona Isusa Hrista danas su najveće manastirske relikvije. Na mestu porušenog, dekorativnog kubeta izgrađeno je novo, dok su konaci i preostali deo manastirskog kompleksa obnavljani u više faza.

Danas je to hram za ponos koji posećuje veliki broj ljudi. Na platou ispred manastira svojevremeno su održavani susreti Topličana, Jablaničana, Kosaoničana i Pustorečana za koje je najzaslužniji bio novosadski privrednik Milomir Miša Marković. Nažalost, odavno nije među nama. Nedeljom i o velikim praznicima manastir je pun vernika i turista. Dolaze iz svih krajeva zemlje, iz Republike Srpske, inostranstva...

Ono po čemu se hram izdvaja od ostalih na Fruškoj gori jeste njegov zvonik. Posle onog u Krušedolu, koji je najstariji, ovaj u Remeti sa 38,6 metara je najviši. Kao osmospratnica.

YouTube/ Printscreen

Tvrdi se da je hram u prvoj polovini 14. veka podigao kralj Dragutin. Prvi siguran pisani izvor o njegovom postojanju je iz vremena vladavine sultana Sulejmana, oko 1541. godine. Hodočasnici s radošću posećuju ovu svetinju gde ih, osim lepe prirode, dočekuje replika Vitlejemske pećine i vodopad.

Mnogo nevolja i nanetog zla je preko svojih zidina i odaja prevalio ovaj fruškogorski manastir. Rušen i paljen, obnavljan, pa ponovo uništavan, danas je izvor duhovnosti i mesto gde vernici traže mir, pre svega u razgovoru s monaštvom, ali i među njegovim odajama, freskama, ikonama. Ništa lepše i prijatnije za svakog ko ga pohodi.

Izvor lekovite vode

Nadomak manastira je izvor Ubavac posvećen Svetom Dimitriju. Narod smatra da je njegova voda lekovita i da pomaže bolesnim očima. Do izvora se stiže putem koji počinje na prvoj velikoj raskrsnici u podnožju sela. Prema legendi, prolazeći ovuda Sveti Dimitrije je zastao da se odmori. Iscrpljen od puta, pomolio se da pronađe neki izvor s vodom. Želja mu se ispunila, jer je u blizini zažuborila voda. Svojevremeno su je Slovenci ispitivali i utvrdili da je veoma kvalitetna: sadrži 22 hemijska elementa i minerala.

YouTube/ Printscreen

Braća ktitori

Braća Andrija i Jakov Andrejević ktitori su zvonika u Velikoj Remeti. Čim je 1734. postao administrator karlovačkog vlastelinstva, Andrija je učestvovao u odbrani narodnih i crkvenih interesa. Pouzdano se zna da u političkom životu srpskog naroda, od 1730. do 1770. godine, nije bilo nijednog važnijeg događaja u kojem on nije učestvovao. U Sremskim Karlovcima braća su sagradila veliku i lepu kuću, delo tada najboljeg domaćeg graditelja Koste Zmejanovića.

Prebegli i doneli ikone

Monasi manastira Rakovica su 1739. prebegli u Srem, pri kraju Austro-turskog rata. S dozvolom patrijarha Arsenija Četvrtog, kaluđeri, zajedno s igumanom Mihailom, smestili su se u Veliku Remetu, donoseći i nekoliko ikona koje su 1687. godine slikali ruski ikonopisci. U njihovom prtljagu bili su odežda, deo biblioteke i gramata ruskog imperatora Petra Velikog.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI