Hristovo raspeće
Foto: Printscreen/instagram.com/serbian.ortodox

Ovaj dan ima poseban značaj u hrišćanskom kalendaru i prate ga različiti običaji koji se prenose kroz generacije.

Na Veliki petak se obeležava strogi post, ne održavaju se veselje i pesme, a crkvena zvona ne zvone do Uskrsa, jer su zvona simbol radosti. Vernici se umesto toga pozivaju na molitvu drvenim klepetalima.

U hramovima se iznosi plaštanica, platno koje simbolizuje Hristov grob, na posebno ukrašen sto ispred oltara.

Vernici obično celivaju plaštanicu i neki se provlače ispod stola, verujući da će se njihove molitve i želje ostvariti ako se u tom trenutku pomole Bogu.

Postoje i običaji vezani za kućne poslove i upotrebu alata. Na Veliki petak ne koriste se igle, eksere ili drugi oštri predmeti, jer se smatra da bi time mogli "povrediti Isusove rane."

Zbog toga krojači i obućari ne rade na ovaj dan. Takođe, postoji verovanje da veštice na Veliki petak bacaju čini, pa se deca ne puštaju iz dvorišta.

U nekim krajevima Srbije devojke beru cveće iz crkvene porte i stavljaju ga pod jastuk, verujući da će im to doneti san o osobi koja im je suđena.

Domaćice, s druge strane, vredno rade na Veliki petak, farbajući jaja za Uskrs. Bez obzira na to da li verujete u narodne običaje, farbanje jaja na ovaj dan može biti zabavno i tradicionalno.

Narod kaže da valja obojiti barem jedno jaje na Veliki petak, što može biti simbolično obeležavanje ovog važnog dana.

(zena.blic.rs) 

BONUS VIDEO 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading