Mati Ekaterina Komnenić
Foto: Printscreen/www.youtube.com/K1 televizija

Ispričala je kako je pre odluke o monaštvu prolazila kroz težak period unutrašnje praznine i traženja, što ju je na kraju dovelo do odluke da život posveti veri i molitvi.

Haritina se prisetila teških godina tokom devedesetih, kad je osećala veliku prazninu usled ratnih događanja. Pokušavala je da pronađe ispunjenje kroz umetnost, jer je volela muziku i nasledila talenat za slikanje od majke.

Međutim, kako je sama rekla, nedostajalo joj je strpljenje za formalno obrazovanje, pa nije završavala muzičke obaveze onako kako je želela. „Stalno sam letela sa cveta na cvet,“ prisetila se reči svog profesora.

Na nagovor majke, Haritina je krenula u crkveni hor kako bi unapredila pevačke veštine. Iako tada nije verovala u Boga, upravo pevanje u crkvi postalo je njen prvi korak ka veri.

Pravoslavna crkva

Foto: Shutterstock

 

Njihovo okupljanje oko crkvenog pojanja i divnog sveštenika zbližilo je Haritinu s crkvom i promenilo njen pogled na svet.

Odlučivši da postane monahinja, Haritina je nailazila na nerazumevanje, posebno kod roditelja.

„Moji roditelji su ubrzo preminuli, i bilo mi je teško što nisu u potpunosti shvatili zašto odlazim u manastir,“ priznala je. Potresnost prolaznosti života, kao i briga za spasenje duše, naveli su je da postane monahinja.

„Monaštvo me je privuklo jer se bavi spasenjem duše, ne samo moje već i mojih najmilijih i celog sveta,“ dodala je.

„Pitanja prolaznosti, bolesti i smrti potresala su me još pre nego što sam otišla u manastir,“ priznala je Haritina.

Traganje za duhovnim smirenjem i verom vodilo ju je ka manastirskom životu, i danas kroz molitvu pronalazi duhovni mir i ispunjenje.

BONUS VIDEO 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading