ĐURĐIC PADA NA SUBOTU Iako nije crveno slovo, počinju "vučji dani" - ovo su običaji koje valja ispoštovati!

Ovo je vreme kada se vernici pridržavaju određenih rituala, a mnoge aktivnosti su zabranjene.

U ovom periodu, koji traje od 6. maja pa do 16. novembra, vernici u Srbiji i drugim pravoslavnim zemljama praktikuju stroge običaje koji su povezani sa zaštitom doma i života na selu.

Dani od Đurđica do Svetoga Mrate (24. novembra) nazivaju se Mratinci ili "vučiji dani" jer je sveti Mrata zaštitnik vukova. U vreme Mratinaca ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.

Običaj je da se ne obavljaju teški poslovi, a naročito se izbegava lov na vukove, jer se veruje da bi lovci, ako se upuste u takav posao, bili prokleti i da bi ih pratila nesreća tokom cele godine.

Sveti Đorđe, čiji se praznik slavi 6. maja, poznat je kao zaštitnik stočara i onih koji rade sa životinjama. Na pravoslavnim ikonama i freskama, sveti Đorđe je prikazan kako jaše konja i ubija aždaju, simbol paganske vere.

U periodu od Đurđica, koji se slavi 16. novembra, do Svetog Mrate, zaštitnika vukova, postojali su i rituali koji su se odnosili na zaštitu od ovih predatora.

Wikipedia

Na ovaj dan se zabranjuje lov na vukove jer bi, prema verovanjima, lovci koji prekrše ovu zabranu doživeli nesreću i lošu sreću tokom godine. U zapadnim delovima Srbije, u danima oko Mratinaca, praktikuje se specifičan običaj: klanje crnog pileta ili mladog crnog petla u ranu zoru, u tišini, na kućnom pragu.

Pre nego što se pile obezglavi, crni konac se koristi da se veže kljun tako da ne ispusti nijedan zvuk, a potom se njegova glava vezuje crvenim koncem i koristi za obrede zaštite doma od vukova.

Iako Đurđic nije crveno slovo u kalendaru, on je vrlo poštovan među vernicima. Na ovaj dan, iako nije zabranjeno raditi, obično se izbegavaju teži poslovi.

U nekim krajevima, kao što je zapadna Srbija, to je vreme kada se klanja crno pile ili crni petao, što simbolizuje zaštitu doma i porodice od nevolja koje mogu doći tokom zime.

Kroz ove običaje, koje su duboko ukorenjene u tradiciji, i danas se održava verovanje da priroda i spiritualni svet mogu uticati na ljudski život, a običaji i rituali služe kao način da se sačuva balans i zaštita u svakodnevnom životu.

BONUS VIDEO 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI