NAJODANIJI PAS NA SVETU Legendarna kuca iz Škotske postala je pravi heroj i zaštitni znak grada Edinburga

U Edinburgu jer je proveo 14 godina čuvajući grob svog vlasnika. Njegov spomenik u blizini groblja postao je turistička atrakcija, piše magazin "Pas".

Početak doživotnog prijateljstva

Godine 1850. baštovan po imenu Džon Grej, zajedno sa svojom ženom Džes i sinom Džonom, stigao je u Edinburg. U nemogućnosti da nađe posao kao baštovan, što je bilo njegovo primarno zanimanje, Džon se pridružuje policiji, i to kao noćni čuvar. Kao društvo tokom dugih zimskih noći Džon je uzeo za partnera omanjeg vesti terijera kog je nazvao Bobi. Tokom godina Džon i Bobi su postali poznati prizor koji se šetaju kaldrmisanim ulicama Edinburga.

Foto: Shutterstock

Odanost i nakon smrti

Međutim, Džon je posle par godina službe oboleo od tuberkuloze, te je na kraju umro 15. februara 1858. i sahranjen je u Grejfrajars Kirkjardu. Ali, ono što će biti zapamćeno od tada pa do danas jeste činjenica da je Bobi, onog trenutka kada je Džon sahranjen, odbio da napusti grob svog gospodara.

I po kiši i po suncu

Bobi je predvodio pogrebnu povorku svog gospodara, a kasnije, kada je pokušao da ostane na grobu, ispratio ga je čuvar. Ali mali pas se vratio i odbio da ode, bez obzira na vremenske uslove. Uprkos udruženim naporima čuvara groblja, i Džonove supruge, kao i nekih lokalnih ljudi, Bobi je odbijao da bude odveden, i tim gestom dirnuo srca stanovnika. Iako psima nije bilo dozvoljeno da budu na groblju, ljudi su bili meka srca i na kraju dozvolili da se izgradi sklonište za Bobija. 

Foto: Shutterstock

Kad sat otkuca 13

Bobijeva slava se proširila po Edinburgu. Prijavljeno je da bi se gotovo svakodnevno veliki broj ljudi okupljao na ulazu u Kirkjard čekajući zvuk u jedan sat koji bi signalizirao da je vreme za podnevni obrok. Bobi je samo tada napuštao grob i odlazio do kafića koji je posećivao sa svojim vlasnikom, gde su ga hranili.

Četrnaest godina vernosti

Godine 1867. donesen je novi pravilnik koji je zahtevao da svi psi moraju da budu zavedeni u sistem, odnosno da moraju da budu čipovani. Ser Vilijam Čejmbers odlučio je da plati za Bobija dozvolu i tom prilikom mu je poklonio ogrlicu s mesinganim natpisom „Greyfriars Bobby from the Lord Provost 1867. čipovan“. Ljubazni ljudi iz grada dobro su se brinuli o Bobiju, ali je on ipak ostao odan svom gospodaru. Četrnaest godina verni pas je neprestano bdeo i čuvao grob sve do njegove smrti 1872.

Spomenik kao lekcija

Baronica Anđelija Džordžina Burdet-Kouts, predsednica Komiteta žena RSPCA, bila je toliko dirnuta njegovom pričom da je zatražila od Gradskog veća dozvolu da se podigne fontana sa statuom Bobija na vrhu. Predlog je prihvaćen i Vilijam Brodi je umetnik koji je napravio statuu i koja se nalazi nasuprot groblja. Tako je najverniji pas u istoriji Škotske dobio svoj spomenik. Na Bobijevom nadgrobnom spomeniku piše „Grejfrajers Bobi - umro 14. januara 1872. - u dobi od 16 godina - Neka nam njegova lojalnost i odanost budu lekcija svima“.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI