ZAŠTO SRBI NE ODUSTAJU OD PROSLAVE SRPSKE NOVE GODINE? Tradicija koja se poštuje vekovima!
Iako većina sveta 31. decembra dočekuje Novu godinu, u Srbiji taj datum označava početak prazničnih priprema za Božić i Srpsku Novu godinu, koja se slavi 14. januara.
Objašnjenje seže od 1582. godine, kada je papa Grgur XIII uveo Gregorijanski kalendar, zamenivši stari Julijanski. Razlika između ova dva kalendara postepeno je narasla na deset dana, a Gregorijanski kalendar bolje je usklađen s prirodnim ciklusima.
Iako je većina zemalja usvojila novi kalendar, mnoge pravoslavne crkve, uključujući Srpsku, nastavile su da koriste Julijanski, zbog čega Srbi Novu godinu obeležavaju 14. januara, što je po Julijanskom kalendaru 1. januar.
Drugi razlog proslave Srpske Nove godine leži u istorijskom inatu.
Nakon osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1919. godine, 1. januar je postao zvanični početak nove godine, dok je Srpska Nova godina bila sve manje popularna.
Međutim, od 1923. godine proslava Srpske Nove godine počela je da se održava u kafanama i drugim mestima, uprkos tome što nije bila zvanični praznik.
Tokom komunističke ere, proslava Srpske Nove godine bila je zabranjena, ali su Srbi i pored zabrane, nastavili da je obeležavaju u tajnosti. Početkom 90-ih godina prošlog veka, proslava Srpske Nove godine ponovo je postala javna, uz dolazak svečara u kafane, restorane i na gradske trgove.
Danas, Srpsku Novu godinu obeležavaju mnoge porodice u Srbiji, ali i srpske porodice širom sveta.
Bilo da je proslavljaju u domu, kafani, klubu ili na trgu, ovaj praznik ostaje duboko ukorenjen u tradiciji i srpskom identitetu.
BONUS VIDEO:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)