"NISMO PRIMEĆIVALI DA SMO POČELI DA SE UDALJAVAMO!" Ljubav koja je postala noćna mora, gde je nestalo to poverenje, ta strast?

Nikada nisam zamišljala da ću doći do ovog mesta, da ću stati pred praznu sobu i gledati te stvari koje smo nekada delili.

Nekada su ti detalji činili moj svet potpunim, a sada su samo podsetnici na sve što smo imali, i što smo izgubili.

Toliko toga se promenilo u poslednjih nekoliko meseci.

Počelo je kao mala nesuglasica, sitna stvar, niotkuda. Nismo primećivali da smo počeli da se udaljavamo. Svakog dana su nas gutale sitnice, one nevažne, koje smo ignorisali. Samo smo se gledali, a kao da nismo videli jedno drugo. Srce mi je bilo preplavljeno tugom, ali nisam znala šta da kažem. Nismo se borili, nismo pokušali da popravimo stvari. Jednostavno, pustili smo ih da se raspadnu.

Sećam se, govorila sam ti da me ponekad plašiš, da osećam da smo se promenili, da nije isto kao pre. Ali ti si samo klimnuo glavom, govorio da je to samo faza. A sada mi se čini da je ta faza postala zauvek. Ipak, kad te gledam, još uvek pokušavam da se setim onog osmeha, onih trenutaka kad smo se smejali do kasno u noć, kad smo verovali u sve ono što smo planirali.

Gde je nestalo to poverenje, ta strast?

Foto: Shutterstock

Sada sam tu, sama, okružena tišinama koje su ranije bile prepunjene smehom i razgovorima. Gledam te iste stvari, iste prozore, iste fotografije, i pitam se da li je bilo vredno. Da li su svi oni trenuci zaista bili stvarni, ili je sve to samo bio san? Možda je trebalo da budemo hrabri, da se borimo, da ne odustanemo. Možda je trebalo da kažemo jedno drugo sve ono što smo zadržavali u sebi.

Nekada mislim da bi bilo lakše da nisam sve ovo volela, da nisam verovala. Da se nisam vezala. Jer sada, kad je sve prošlo, samo osećam gubitak, duboku prazninu koja ne prestaje da boli. Da li se još sećamo onih početnih dana? Da li smo se stvarno voleli, ili je to bila samo prošlost koja se sada gubi u tami?

BONUS VIDEO:

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI