U JANUARU VERNICI OBELEŽAVAJU ČAK 6 KRSNIH SLAVA Šta sa svećom, žitom i pogačom nakon slave? Svi greše, a postoji samo jedno pravilo!
U novembru mesecu je počela sezona slava, a nastavalja se i tokom januara. Evo koje nas sve slave čekaju u januaru.
2.januar.2024. - Sveti Ignjatije Bogonosac – Ignjatijevdan
2. januara po savremenom kalendaru (20 decembra po crkvenom) je krsna slava Sveti Ignjatije Bogonosac. U Novom zavetu je zapisano da je Isus Hristos u one dane kad je učio svoje učenike smirenosti, uzeo jedno dete, postavio ga među učenike i rekao: „Ko se ponizi na dete ovo, onaj je najveći u carstvu nebeskom“. To dete bio je Ignjat, koji će kasnije stradati zbog svoje vere za vreme vladavine cara Trajana.
Prema hrišćanskoj tradiciji veruje se da se Ignjatije Bogonosac javljao više puta iz raja i činio čuda pomažući sve do danas svakome ko ga priziva u pomoć.
Slava Ignjatijevdan se slavi sa posnom trpezom jer "pada" u vreme Božićnog posta.
9. januar.2024. - Sveti Stefan- Stevanjdan
Stevanjdan je prva krsna slava nakon Božića. Ovaj dan se za one koji ne praznuju slavu slavi i kao treći dan Božića.Stefan je, prema predanju, bio prvi od sedam đakona koje su sveti apostoli ruko
položili i postavili na službu oko pomaganja siromašnih u Jerusalimu.Zato je nazvan arhiđakonom.
Živeo je u grčkim oblastima Rimskog carstva i smatra se prvim hrišćaninom koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenikom.Kao i Hrista, Stefana su lažno optužili i uhapsili.Posle hapšenja usledilo je suđenje na kome je osuđen na kamenovanje do smrti.Prema predanju, poslednje reči Svetog Stefana bile su: “Gospode, ne uračunaj im greh ovaj”.
Кod Srba postoji veliki broj narodnih običaja vezanih za Stevanjdan.Najrašireniji običaj je da se na Stevanjdan iznosi božićna slama iz kuće, koja je zbog verovanja u njenu plodotvornu moć, prvo pažljivo pometena i skupljena, a onda se ostavlja u štalu,privredne objekte, voćnjak ili među pčele, radi podsticanja roda ili napretka.
Sveti Stefan bio je krsna slava dinastije Nemanjić i patron-zaštitnik svih vladara iz ove porodice.Njegov lik se nalazio na reversu vladarskog pečata kao i na bazi kovanica.Ovo je bio i razlog više da kraljevi iz dinastije Nemanjića pored svog imena dodaju i ime Stefan.
Slava Stevanjdan se slavi sa mrsnom ili posnom trpezom, sve u zavisnosti da li "pada" u sredu ili petak kada se slavi posno, a ostalim danima se slavi mrsno.
14. januar. 2024. - Sveti Vasilije-Veliki
14. januar je datum kada se odaje počast Svetom Vasiliju, Velikom arhiepiskopu Kesarijskom koji je rođen oko 329. godine u doba vladavine cara Konstantina. Vasilije, koji je važio za učenog čovek svog vremena, je 15 godina izučavao govorništvo, filozofiju, astronomiju i druge nauke u Atini. Njegovi savremenici i prijatelji tokom studija bili su Grigorije Bogoslov i Julijan koji je kasnije postao car odstupnik.
20.januar 2024 - Sveti Jovan-Krstitelj Jovanjdan
Jovanjdan je jedna od najzastupljenijih slava u Srbiji – po broju svečara nalazi se na četvrtom mestu. Među ličnostima jevanđelskim koje okružuju Spasitelja, ličnost Jovana Кrstitelja zauzima pos
ebno mesto, kako po svom čudesnom dolasku na svet i načinu života, tako i po svom tragičnom izlasku iz svoga života.On je bio takve moralne čistote da se pre mogao nazvati anđelom nego smrtnim čovekom, a jedini je od svih proroka koji je svetu mogao i rukom pokazati onoga koga je prorokovao.
Praznik Sveti Jovan Krstitelj kog 20. januara slavi Srpska pravoslavna crkva, posvećen je Isusovom rođaku poznatom kao Jovan Preteča.
Jovan se zove Krstitelj jer je, po verskom učenju, krstio Isusa Hrista, a Preteča zato što je najavljivao Hristov dolazak.Sveti Jovan je primer čvrste i nepokolebljive vere, poštenja, odvažnosti i istinoljubivosti.To je i bio uzrok njegovog stradanja, jer je javno govorio o nemoralu i bludu cara Iroda, koji je živeo u grehu sa svojom snahom Irodijadom, majkom Salome.
Jevanđelist Luka hteo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije gde je velikog proroka posekao car Irod.
Uspeo je samo da prenese jednu ruku u Antiohiju, svoje rodno mesto, gde je čuvana do desetog veka, a posle preneta u Carigrad odakle je nestala u vreme Turaka.Priča se da je svake godine na dan svetiteljev arhierej iznosio pred narod njegovu ruku.Кada bi se javljala raširena najavljivala je rodnu i obilnu godinu, a kada bi bila zgrčena predskazivala je nerodnu i gladnu.
Ruka se danas nalazi u Cetinjskom manastiru.
Veruje se,da na ovaj dan treba oprati ikone.
Verovanje kaže da se danas ikone iznose iz kuća i peru, odnosno brišu krpom pokvašenom svetom vodom.
Slava Jovanjdan se slavi sa mrsnom ili posnom trpezom, sve u zavisnosti da li "pada" u sredu ili petak kada se slavi posno, a ostalim danima se slavi mrsno.
27.Januar.2024 - Sveti Sava
Sveti Sava je bio srpski princ, monah, književnik i prvi arhiepiskop nezavisne Srpske pravoslavne crkve. Rođen je 1175. godine kao Rastko Nemanjić, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje
i Ane Nemanjić.Još kao dete je obožavao i redovno prisustvovao crkvenim službama, a ikone su ga posebno zanimale.
Kada mu je bilo 17 godina, upoznao je jednog monaha i s njim se ubrzo uputio ka manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj gori, napustivši očevu kuću.U tom manastiru se zamonašio 1192. godine kada je i dobio ime Sava.
Kasnije je sa svojim ocem, koji se zamonašio i dobio ime Simeon, podigao manastir Hilandar, prvi i jedini srpski manastir na Svetoj gori.
U Srbiji je 1202. godine došlo do rata za vlast između sinova župana Stefana Nemanje.
Posle izmirenja 1204. godine veliki župan Stefan Prvovenčani i knez Vukan pozvali su Savu da ih potpuno izmiri i on se vratio u Srbiju.
U narednom periodu, tokom prvih decenija 13. veka, srpska država je doživela procvat pod vladavinom Nemanjića.
Naime, 1217. godine Savin najstariji brat, Stefan bio je krunisan i tako postao Stefan Prvovenčani, a 1219. godine ekumenski patrijarh je na dvoru Vizantijskog carstva u Nikeji Savu proglasio prvim srpskim arhiepiskopom.
Zahvaljujući Savi Srpska pravoslavna crkva je postala autokefalna, tj. samostalna crkva koja ne zavisi od drugih crkava.
U manastiru Žiča koji je izgradio Stefan Prvovenčani, Sava je 1234. godine svoju titulu arhiepiskopa predao svom učeniku Arseniju, i tako ga proglasio drugim srpskim arhiepiskopom.
Nakon toga, Sava kreće na put sa željom da svoj život završi lutajući nekom nepoznatom zemljom.
Proputovao je Palestinu, Siriju, Persiju, Vavilon, Egipat i Anatoliju i u svakom od ovih predela obišao sveta mesta, razgovarao s velikim isposnicima i sakupljao mošti svetaca.U Trnovu, prestonici Bugarskog kraljevstva, razboleo se i preminuo 27. januara 1236. godine.
Posle nekoliko neuspelih pokušaja, kralju Vladislavu je napokon pošlo za rukom da prebaci mošti svetog Save u manastir Mileševa, negde oko 1237. godine.
Krajem 16. veka Turci Osmanlije su spalili Savine mošti na vračarskom uzvišenju, u Beogradu, gde se danas nalazi jedna od najvećih pravoslavnih crkava na svetu, Hram Svetog Save.
Sveti Sava je i školska slava u Srbiji i tako se zvanično obeležava još od 1840.godine.
Slavi se mrsnom ili posnom trpezom, sve u zavisnosti da li "pada" u sredu ili petak kada se slavi posno, a ostalim danima se slavi mrsno.
29.januar - 2024 Sveti Apostol Petar – Časne verige
Časne verige su dan posvećen Svetom Petru, apostolu koji je po naredbi cara Iroda okovan u verige. Petar je u tamnici spavao okovan između dvojice vojnika, a noć pred izvođenje na sud probudio ga je anđeo i rekao mu: „Ustani, obuj se i opaši se, pa hajde sa mnom“.
Kada je Petar ustao, sa tela su mu spali okovi.
Petar se tada oslobodio, izašao na kapiju koja se sama otvorila i bio spašen sigurne smrti.
Verige koje su spale sa Petra hrišćani su sačuvali koliko zbog uspomena na Svetog Petra, toliko zbog njihove isceliteljske moći.
Priča se da su se mnogi bolesnici izlečili samo dodirnuvši verige (kao i ubrus apostola Pavla kojim su ga brisali dok je bio mučen).
Po narodnom verovanju od Časnih veriga nastaje blaže vreme, jer Bog usijanim verigama počinje da zagreva zemlju.
U srpskom narodu postoji običaj da se na dan "Časnih veriga", verigama odnosno lancima veže kućni prag i tako dom zaštiti od nečastivih ljudi i sila.
Sveti Apostol Petar – Časne verige se slavi sa mrsnom ili posnom trpezom, sve u zavisnosti da li "pada" u sredu ili petak kada se slavi posno, a ostalim danima se slavi mrsno.
Šta nakon slave
Nakon što prođe slava često nam ostane mnogo hrane, koju možemo sačuvati u frižideru ili zamrzivaču. Ipak, to ne važi za žito i pogaču. Evo šta treba uraditi sa njima.
Ipak, kada je žito i slavska pogača u pitanju tu stvari nisu jednostavne. Naime, oni se ne mogu zamrzavati, a najveći greh je ovu hranu baciti. Ukoliko vam je preteklo pogače potrudite se da je iskoristite na bilo koji način.
Podgrejte je malo u rerni, začinite nekim začinima, napravite od nje poparu, prženice, bilo šta, samo je nemojte baciti. Ako ipak ne uspete da ga pojedete dajte ga životinjama u okviru domaćinstva.
Za žito važi isti princip. Žito može da stoji i do 7 dana u frižideru, pa ga možete za to vreme iskoristiti na razne načine. Savršen slatkiš od slavskog žita je žito sa šlagom.
Sve što vam treba jeste da umutite jednu kesicu šlaga sa kiselom vodom i namažite preko šlaga. Podelite žito sa bliskim ljudima, jer ni njega kao ni pogaču nikako ne valja baciti.
Kada je slavska sveća u pitanju, ukoliko nije izgorela cela sveća tokom dana, ona se vinom ugasi i stavi ispod ikone gde se pali prilikom nekog od sledećih praznika koji se proslavljaju u krugu porodice. Ovu sveću možete iskoristiti i kada sveštenik dođe narednog puta u kuću da sveti vodicu.
Poželjno je da sveća cela izgori do sledeće slave, ali ako se to ne desi, onda je odnesite u crkvu na dan slave i tamo je pre liturgije upalite.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Razonoda
Komentari (0)