TRAGOVI PROŠLOSTI KOJI NE BLEDE Krvna osveta, odlazak osvetnika koji je podsetio na stari običaj

Kada je ispod Orlovog krša preminuo Nikola Kaluđerović, čovek poznat kao čuveni osvetnik Jugoslavije, otišao je bez sramote, ali i sa prazninom u duši.

Njegov život i smrt podsetili su na vekovima star običaj krvne osvete, tradiciju koja se prenosila generacijama i nastavila uprkos naporima da se iskoreni.

Krvna osveta, duboko ukorenjena u plemenskim zajednicama Balkana i šire, zasniva se na načelu "oko za oko, glava za glavu".

Taj običaj, opisan u Kanonu Leke Dukađinija, bio je zakon pre nego što su države preuzele ulogu pravde.

U takvim zajednicama, zločin nad pojedincem smatrao se napadom na čitavo pleme, a obaveza osvete bila je pitanje časti i opstanka.

U Jugoslaviji, krvna osveta nikada nije bila priznati izgovor, već otežavajuća okolnost, jer se smatrala zločinom s predumišljajem. Ipak, tamo gde je poverenje u pravdu i državu bilo slabo, tradicija je opstajala.

Etnolog Bojan Jovanović ističe da krvna osveta nastaje u zajednicama gde država nije dovoljno prisutna.

Printscreen

Kada pravni sistem zakaže, zajednica preuzima pravdu u svoje ruke, verujući da štiti svoje članove i čast.

Krvna osveta nije bila samo deo albanske tradicije, već se kroz različite običaje i kodekse nalazila među narodima širom Balkana i Mediterana.

Pravila su bila stroga, osveta je morala biti izvršena prema određenim kodeksima, a često su stradavali i nevini članovi porodice ili plemena.

Iako danas deluje kao deo prošlosti, priče poput ove podsećaju da su tragovi takvih običaja još uvek prisutni u društvima gde pravda nije uvek dostupna.

Krvna osveta ostaje svedočanstvo sukoba između tradicije i pravne države, između časti i potrebe za mirom.

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI