GENIJE KOJI JE OBLIKOVAO MODERNU NAUKU Njutnovo traženje smisla univerzuma i kako je stvorio temelje savremene fizike

Isak Njutn, jedan od najvažnijih naučnika u istoriji, rođen je 4. januara 1643. godine, i njegova istraživanja iz matematike, fizike i astronomije postavila su temelje modernog naučnog razumevanja sveta.

Njegova najpoznatija dela, poput Principia, učvrstila su zakon gravitacije i zakone kretanja, koji su ključni za razumevanje fizičkog sveta.

Rođen u malom engleskom selu Vulstorp, Njutn je imao nesrećno detinjstvo. Otac mu je umro pre nego što je rođen, a majka se ubrzo preudala, pa je Isak bio odrasla osoba koja je uglavnom bila s bakom, što je ostavilo dubok trag na njegovu ličnost i oblikovalo njegovu emotivnu nestabilnost.

Jedan od najproduktivnijih perioda u Njutnovom životu bio je 1665. godine, tokom pandemije bubonske kuge, kada je univerzitet u Kembridžu bio zatvoren.

Tokom tog vremena, Njutn je otkrio marginalni račun, postavio osnove teorije gravitacije i formulisao ključne ideje koje su zauvek promenile svet.

Iako je bio briljantan naučnik, Njutn je imao i ekscentrične osobine, uključujući duboku fascinaciju alhemijom.

Proveo je godine pokušavajući da pronađe "Kamen mudrosti", mitsku supstancu za koju se verovalo da može da pretvori metal u zlato i donese besmrtnost.

Takođe, poznat je i po ekstremnim eksperimentima, kao što je pokušaj da iglom ubode svoje oko kako bi proučio ljudski vid.

Usprkos njegovoj briljantnoj naučnoj karijeri, Njutn nije bio dobar učitelj.

Na Kembridžu, gde je predavao, često su njegove učionice bile prazne jer studenti nisu dolazili na predavanja. Takođe, nije se nikada ženio, smatrajući nauku jedinom stvar koja zaslužuje njegovu potpunu posvećenost.

Njegov najvažniji rad, zakoni gravitacije, možda nikada ne bi bili objavljeni da nije bilo astronoma Edmunda Haleja, koji je Njutna nagovorio da svoja otkrića podeli sa svetom.

Danas, Isak Njutn ostaje simbol naučne genijalnosti i otac moderne nauke, čije su misli i istraživanja postavili temelje za buduće generacije.

Njegova rečenica "stoji na ramenima džinova" odražava njegovu skromnost i poštovanje prema radovima svojih prethodnika, dok je, istovremeno, unapredio ljudsko razumevanje sveta na neviđen način.

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI