ZLOSLUTNO UPOZORENJE ZAPISAO NA PAPIRIĆU Isak Njutn u pismu iz 1704. predvideo kraj sveta?

Sir Isak Njutn, čuveni naučnik poznat po formulisanju zakona kretanja i gravitacije, predvideo je da će svet kakav poznajemo nestati 2060. godine.

Njutn je ovo zloslutno upozorenje zapisao na papiriću iznad niza matematičkih proračuna pre više od 300 godina.

Voleo je biblijska viđenja Apokalipse — posebno Bitku na Armagedonu — i svoje predviđanje je zasnovao na protestantskom tumačenju Biblije i događajima koji su usledili nakon biblijske istorije.

Ove predviđene ratne borbe opisane su u poslednjem poglavlju Knjige Otkrivenja i predstavljaju sukob snaga dobra (predvođenih Bogom) i snaga zla (predvođenih kraljevima Zemlje).

Pismo kaže da će ova bitka označiti kraj sveta i doneti novo doba mira pod Božjim vođstvom.

Njutn je koristio matematiku i datume iz biblijske istorije kako bi došao do apokalipse, primenjujući princip prema kojem se dani pomenuti u Pismu računaju kao godine.

Za njega su ovi vremenski periodi (posebno 1260 godina) predstavljali vreme napuštanja Crkve i uspona „iskvarenih“ trinitarnih religija, pretežno katoličanstva, koje su neki protestanti smatrali kultom.

Njutn je proučavao istoriju kako bi odredio tačan datum kada je ovo napuštanje formalno počelo i utvrdio da je to bila 800. godina nove ere, kada je osnovano Sveto Rimsko Carstvo. Godina 800. plus 1260 dalo je Njutnu 2060. godinu.

Sir Isak Njutn je zapisao ovo predviđanje na papiriću iznad serije matematičkih proračuna pre više od 300 godina, navodeći da će svet kakav poznajemo nestati 2060. godine.

„Tako da vreme, vremena i polovina vremena su 42 meseca ili 1260 dana, odnosno tri i po godine, računajući dvanaest meseci u godini i 30 dana u mesecu, kao što je to učinjeno u kalendaru prve godine“, piše u pismu iz 1704.

„A dani kratkotrajnog zveri se računaju kao godine vladavine kraljevina. Ako se period od 1260 dana datira od potpunog osvajanja tri kralja 800. godine nove ere, završiće se 2060. godine nove ere. Možda će se završiti kasnije, ali ne vidim razloga da se završi ranije.“

Stiven D. Snobelen, profesor istorije nauke i tehnologije na Univerzitetu King’s College u Halifaksu, rekao je da Njutnovo predviđanje „nije koristilo ništa komplikovano, poput diferencijalnog računa koji je izumeo, već jednostavnu aritmetiku koju bi dete moglo da izračuna“.

Njutn je koristio 1260, 1290, 1335 i 2300 dana iz Knjige Danila i Otkrivenja, koji govore o kraju i početku određenih perioda.

Međutim, on ih je umesto dana tumačio kao godine, koristeći princip „dan za godinu“, metodu koja se koristi za tumačenje biblijskih proročanstava i prema kojoj reč „dan“ simbolizuje godinu.

U Knjizi Otkrivenja, Hrist i sveti bi intervenisali kako bi uspostavili globalno Božje Kraljevstvo koje bi vladalo 1000 godina na Zemlji, prema Snobelenovim rečima.

Njutn je takođe verovao da bi u to vreme pokvareni ogranci hrišćanstva nestali, a prava Evangelija bila otvoreno propovedana.

Pre drugog Hristovog dolaska, Jevreji bi se vratili u Izrael, prema biblijskom proročanstvu, i obnovili Hram.

Njutn, poznat po svojim naučnim dostignućima, bio je i pobožan hrišćanin koji je verovao u biblijska viđenja Apokalipse.

Iako nije verovao da će svet prestati da postoji 2060. godine, smatrao je da će Bitka na Armagedonu označiti drugi dolazak Hrista i početak novog doba mira.

Ali, uprkos svojim naporima da predvidi kraj sveta, Njutn je bio „oprezan pri postavljanju tačnih datuma“ i „brinuo se da bi neuspele ljudske prognoze zasnovane na božanskim proročanstvima mogle ugroziti ugled Biblije“, napisao je Snobelen.

Njutn je čak dovodio u pitanje sopstveno predviđanje da će savremeno doba završiti 2060. godine.

„Možda će se završiti kasnije, ali ne vidim razloga da se završi ranije“, napisao je.

U drugom predviđanju koje se odnosi na 2060. godinu, Njutn je izjavio:

„Ovo ne pominjem da bih tvrdio kada će kraj vremena doći, već da bih sprečio nepromišljene pretpostavke maštovitih ljudi koji često predviđaju kraj sveta i time narušavaju ugled svetih proročanstava svaki put kada se njihova predviđanja ne ostvare.

Hrist dolazi kao lopov u noći, i nije na nama da znamo vreme i sezone koje je Bog odredio u svom srcu.“

Danas može delovati neobično da se jedan naučnik toliko bavi biblijskim proročanstvima.

Ali, prema Snobelenovim rečima: „Njutn nije bio naučnik u savremenom smislu te reči. Umesto toga, bio je prirodni filozof.“

„Od srednjeg veka do 18. veka, prirodna filozofija nije obuhvatala samo proučavanje prirode, već i proučavanje Božjeg delovanja u njoj“, dodao je, prenosi Daily Mail.

„Za Njutna nije postojao neprobojan zid između religije i onoga što danas zovemo naukom. Tokom svog dugog života, naporno je radio da otkrije Božju istinu — bilo u prirodi ili u Pismu.“

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI