SVUDA SU OKO NAS Možda ih imate u dvorištu, a nemate pojma - Potražnja je ogromna, vrede pravo bogatstvo

Crni tartufi nisu toliko retki koliko se često misli, ali zbog toga što rastu pod zemljom i skrivaju se u šumama, teško ih je pronaći bez odgovarajuće obuke i opreme. Njihovo otkrivanje zahteva iskusnog tartufara i dobro obučenog psa, jer ih jedino psi ili svinje mogu nanjušiti.

Tartufi i psi – nerazdvojan tim

„Da biste pronašli tartufe, morate imati obučenog psa, jer se jedino tako mogu uspešno locirati. U svetu su za ovu namenu najpoznatiji psi rase lagoto romanjolo, koji su se pokazali kao najbolji tragači. Sve što nauče pamte celog života“, objašnjava Delimir Mijailović iz Valjeva, iskusni tartufar i trener pasa.

Proces obuke traje oko dva meseca i zahteva svakodnevni rad. „Pas se trenira tako što se postavljaju mamci, a zatim ga navodimo da ih pronađe. Prati se njegova usredsređenost na miris i sposobnost da ga razlikuje u prirodi. Kada pravilno odreaguje na miris tartufa, znači da je spreman za potragu“, dodaje Mijailović.

Tartufi su svuda oko nas

Iako se često smatraju izuzetno retkim i luksuznim, crni tartufi su zapravo rasprostranjeni u mnogim šumama Srbije. „Letnji crni tartufi mogu se naći u 80 do 90 odsto šuma, ali je ključno znati gde ih tražiti. Uz dobro obučenog psa, moguće je pronaći značajne količine“, kaže Mijailović.

Cena tartufa – od 50 do 5.000 evra

Srbija ima povoljne uslove za rast i crnih i belih tartufa. Bela sorta je znatno ređa, pa samim tim i skuplja.

„Cene variraju iz godine u godinu. Crni tartuf se prodaje za 50 do 400 evra po kilogramu, dok beli dostiže cenu od 500 do čak 5.000 evra, u zavisnosti od potražnje“, ističe Mijailović.

Zdravstvene koristi tartufa

Osim što su delikates u gastronomiji, tartufi su bogati vitaminima i mineralima. „Iako su poznati kao afrodizijak, oni su zapravo veoma lekoviti i mogu se koristiti za različite zdravstvene probleme“, napominje naš sagovornik.

Ilegalni izvoz i potreba za regulacijom

Velike količine tartufa iz Srbije završavaju na inostranim tržištima, često ilegalnim putem. „Mnogi tartufi iz Srbije završavaju u Hrvatskoj i Istri, gde se preprodaju kao njihovi. Nažalost, nismo znali da ih dovoljno promovišemo, pa sada drugi ostvaruju profit na našem bogatstvu“, ističe Mijailović.

Kako se interesovanje za tartufarstvo širi, raste i potreba za regulacijom ove delatnosti. „Sve više ljudi se odlučuje za ovaj posao, a tartufi su sve prisutniji na menijima restorana. Potrebno je da se cela branša uvede u legalne tokove, kako bi se zaštitili i tartufari i priroda“, zaključuje Mijailović.

Tartufi su, čini se, svuda oko nas – potrebno je samo znati gde ih tražiti.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI