BOLNA SUDBINA BAKE IZ RAŠKE "Kumim te Bogom, napiši da sam umrla"

Iz jednog sela u Raškoj oblasti 2015. godine stigla je potresna priča koja bi svima trebalo da bude podsetnik da ne zaboravljamo one koji su nas rodili i odgajili. Nažalost, jedna baka iz ovog sela doživela je bolnu sudbinu, a njen razgovor sa lekarom koji ju je posetio ostavlja gorak utisak.

– Jednog vikenda bio sam u Sopoćanima, na svom imanju. Prišla mi je starija žena, izgledala je iscrpljeno, gotovo neprepoznatljivo – poluslepa, u staroj odeći, izgrebana od trnja, zapuštena. Oslanjala se na krivu, čvoravu motku i dugo me posmatrala. Kao da je pokušavala da me jasno vidi, a onda me pitala: ‘Jesi li ti dobro?’ – započinje priču lekar.

Nakon što joj je potvrdio da jeste, usledila je molba koja ga je ostavila bez reči.

– Kumim te Bogom, napiši da sam umrla – rekla mi je.

U trenutku sam se zbunio, misleći da je pogrešno rekla šta želi. Upitao sam je: ‘Je li hoćeš da napišem da si bolesna?’

– Jok. Napiši da sam umrla, kumim te kao Boga – odgovorila je.

Rekao sam joj da mogu napisati samo da je teško bolesna, jer smrt se zvanično beleži u mesnoj kancelariji. A onda mi je otkrila svoju bolnu istinu:

– Ništa mi to ne vredi. Napiši da sam umrla, da pošaljem sinu, da ga još jednom vidim dok nisam zaista otišla.

Ova starica je, kako lekar svedoči, pešačila četiri kilometra kroz trnje, poluslepa i iscrpljena, kako bi pronašla način da vidi sina. Ipak, lekar nije mogao da ispuni njen zahtev.

– Baba, napisaću ti da si teško bolesna, na samrti, pa pošalji sinu, doći će on sigurno – rekao sam joj.

Ali ona je samo odmahivala glavom.

– Ništa mi to ne vredi, napiši mi da sam umrla, kumim te i preklinjem – ponovila je kroz suze, a zatim otišla, noseći tugu u očima.

Ova priča ostavlja dubok trag i podseća nas koliko je važno da ne zaboravimo one koji su nam dali život. Jer za neke roditelje, najteži trenutak nije kraj života – već saznanje da su zaboravljeni.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI