Gotovo svaka publikacija koja istražuje ulogu ishrane u bolestima pominje čuvenu Hipokratovu izreku: „Neka hrana bude tvoj lek, a lek tvoja hrana.“ Zapravo, ne postoji zapis da je ovaj slavni antički grčki lekar ikada izgovorio te reči, iako iz spisa hipokratskih autora proizlazi da su Grci verovali u povezanost između ishrane i bolesti. Ispravan termin je „hipokratski autori“, jer istoričari smatraju da dela koja se pripisuju Hipokratu zapravo predstavljaju zbirku njegovih spisa i radova njegovih sledbenika.
Drevna medicina i hrana kao terapija
Nije iznenađujuće da su grčki lekari povezivali hranu sa bolestima, jer je očigledno da bez hrane nema života. Međutim, preporučene dijetetske intervencije nisu bile zasnovane na dokazima, već na verovanju da se telo sastoji od četiri telesne tečnosti – krvi, sluzi, žute žuči i crne žuči. Bolest je nastajala kada bi došlo do neravnoteže među ovim tečnostima, a lečenje je uključivalo hranu koja bi trebalo da vrati balans. Na primer, bol u zglobovima smatran je posledicom „zagađenja“ krvi sluzi i žuči, a kao terapija je preporučivana voda od ječma. Naučno, ovo nema smisla, ali nema sumnje da su neki pacijenti osećali olakšanje zahvaljujući placebo efektu.
Napredak nauke o ishrani
Daleko smo napredovali od antičke grčke medicine i danas imamo prilično obimno znanje o ishrani, posebno kada je reč o prevenciji bolesti. Dobro je poznata uloga vitamina, minerala, proteina, masti i ugljenih hidrata u ishrani, a takođe sve više razumemo kako neki prirodni spojevi iz biljaka mogu doprineti očuvanju zdravlja. Međutim, nauka o lečenju bolesti ishranom još uvek je nejasna.
Knjiga „Eat to Beat Disease“ – nauka ili preterivanje?
Mnogi su me pitali da prokomentarišem knjigu dr Vilijama Lija pod nazivom Eat to Beat Disease („Jedi da pobediš bolest“). Prvi put sam se susreo sa njegovim radom dok sam istraživao delo dr Džude Folkman, priznatog pionira u oblasti istraživanja antiangiogeneze. „Angiogeneza“ označava rast krvnih sudova, dok „antiangiogeneza“ predstavlja sprečavanje tog rasta. Tumorima su potrebni hranljivi sastojci za rast, a oni ih dobijaju putem krvnih sudova. Teoretski, bilo koji faktor koji inhibira angiogenezu mogao bi da uskrati tumorima te hranljive materije i izazove njihovo smanjenje, piše mcgill.ca.
Godine 2019, dr Li se upustio u oblast ishrane i objavio knjigu Eat to Beat Disease, koja je postala bestseler, dok je njegov TED govor na istu temu pogledalo na milione ljudi. On je nesumnjivo uticajna figura. Pitanje je u kojoj meri njegove tvrdnje mogu koristiti ljudima. Dr Li nije prodavac „praznih priča“, kako ga neki nazivaju, ali pojedini njegovi zaključci o vezi između ishrane i bolesti ipak zaslužuju pažljivije razmatranje.
Koliko su njegove tvrdnje utemeljene?
Ispravno opisuje da zdravlje zavisi od više faktora, uključujući pravilan rad imunog sistema, raznovrsnost crevnih bakterija, sposobnost eliminacije matičnih ćelija raka, efikasnu popravku oštećenog DNK i kontrolisanje rasta krvnih sudova koji hrane tumore, dok istovremeno podstiče rast „dobrih“ krvnih sudova, poput onih koji snabdevaju srce. On navodi brojne naučne studije koje ukazuju na to kako hranljive materije iz hrane mogu uticati na te procese.
Problem, međutim, leži u tome što su svi ovi zaključci zasnovani na laboratorijskim istraživanjima sprovedenim na ćelijama ili životinjama. Prenošenje tih rezultata na ljude nije potpuno besmisleno, ali jeste pomalo preterano.
Prevencija vs. lečenje bolesti ishranom
Nema sumnje da su ishrana, fizička aktivnost i genetika ključni faktori u prevenciji bolesti. Međutim, tvrditi da se bolest može izlečiti unosom određene hrane je druga stvar. Ljudsko telo nije velika epruveta, niti su ljudi džinovski miševi. Supstanca koja pokazuje antiangiogene dejstvo u laboratoriji ne može se automatski smatrati lekom za pacijente obolele od raka.
Vredan čitanja, ali sa dozom skepticizma
Ipak, u njegovim preporukama nema ničeg štetnog. Štaviše, one su u skladu sa uobičajenim smernicama većine istraživača – dijeta zasnovana na voću, povrću, celim žitaricama, orašastim plodovima, ekstra devičanskom maslinovom ulju i ribi, uz ograničen unos mesa i prerađene hrane.
Smatram da dr Li previše naglašava koncept Eat to Beat Disease, ali njegovi stavovi o antiangiogenezi i ishrani su utemeljeni. Dok su njegove tvrdnje o lečenju bolesti specifičnim namirnicama uglavnom spekulativne, njegovi saveti o prevenciji bolesti imaju čvrstu naučnu osnovu. Eat to Beat Disease je vredna knjiga za čitanje, ali precizniji naslov bio bi Eat to Prevent Disease („Jedi da sprečiš bolest“).
