Dugo postoji verovanje da fantomski miris izgorelog tosta – odnosno osećanje mirisa izgorelog tosta kada ga zapravo nema – znači da ćete doživeti moždani udar. Ljudi često raspravljaju o ovom navodnom simptomu na Redditu, a glasina o moždanom udaru i mirisu tosta čak je pomenuta u pesmi komičara i muzičara Boa Burnhama.
Razumno je što ljudi žele da znaju sve moguće znakove moždanog udara, koji je medicinsko hitno stanje nastalo kada se krvni sud koji snabdeva mozak začepi ili pukne. Moždani udar je jedan od vodećih uzroka invaliditeta u svetu, kaže dr Alhamza Al-Bajati, neurointerventni hirurg u Univerzitetskom medicinskom centru u Pitsburgu. Takođe je peti vodeći uzrok smrti u Sjedinjenim Državama, dodaje dr Erika Džons, docent na Odeljenju za neurologiju u Medicinskom centru Univerziteta Teksas Southwestern.
Međutim, ispostavlja se da ljudi ne bi trebalo da se fokusiraju na miris izgorelog tosta. Fantomski miris ne znači da ćete doživeti moždani udar – dr Džons ističe da taj navodni simptom „nije stvaran“ i „nije zapravo povezan s moždanim udarom“.
Dr Linda Vendel, načelnica neurologije u bolnici Mount Auburn u Masačusetsu, rekla je da ranije nije čula za ovu glasinu, ali da su joj drugi ljudi u životu pominjali. Ipak, ne postoje dokazi koji ukazuju na to da je fantomski miris znak moždanog udara, napominje Vendel.
Za nešto što nije stvarno, mit je prilično raširen. Odakle potiče? Stručnjaci nisu potpuno sigurni, ali dr Džons ima teoriju.
„Fantomski mirisi su mnogo češći kod napada, odnosno epilepsije“, objašnjava ona. „Mislim da su ljudi možda pomešali napade i moždani udar, pa misle da je to simptom udara. Ali zapravo, bilo bi veoma neobično da se ovaj simptom povezuje s moždanim udarom. … Čak i kod epileptičnih napada, ovo je retka pojava.“
Dr Al-Bajati primećuje da su fantomski mirisi povezani i s još jednim neurološkim stanjem – migrenom.
Dakle, ako često primećujete fantomske mirise, trebalo bi da razgovarate sa svojim lekarom – ali to ne znači da ćete doživeti moždani udar. Umesto da se fokusirate na miris izgorelog tosta, lekari savetuju da naučite prave znakove moždanog udara, kao i faktore rizika i stanja koja povećavaju verovatnoću da se on dogodi.
Pravi znaci moždanog udara
Pošto su fantomski mirisi isključeni kao simptom, lekari ističu jasne znake moždanog udara na koje treba obratiti pažnju.
Dr Džons kaže da moždani udar nije samo „sprečiv“, već i „veoma lečiv“ – pod uslovom da se brzo potraži medicinska pomoć.
Ako možete da stignete u bolnicu u roku od tri do četiri sata od pojave simptoma, lekarima će biti lakše da ih preokrenu, dodaje ona. Naravno, što brže, to bolje.
Svake minute, osoba koja doživljava moždani udar gubi 2 miliona moždanih ćelija, prema rečima dr Al-Bajatija. Ovo odumiranje ćelija traje sve dok se protok krvi u mozgu ne uspostavi.
Dr Al-Bajati, dr Džons i dr Vendel kažu da je najlakši način da zapamtite simptome moždanog udara skraćenica „BE FAST“:
B (balance) – problemi s ravnotežom – da li osoba oseća vrtoglavicu ili gubi ravnotežu?
E (eyesight) – promene u vidu – da li ima gubitak vida, duplu sliku ili druge smetnje?
F (face) – opuštenost lica – da li joj je lice klonulo na jednoj strani ili oseća utrnulost?
A (arms) – slabost ruke – da li je jedna ruka oslabljena? Može li podići obe ruke jednako?
S (speech) – problemi s govorom – da li joj je govor nejasan ili nelogičan? Može li uopšte da govori?
T (time) – vreme za pomoć – što pre potražiti medicinsku pomoć.
Nećete nužno iskusiti sve ove simptome tokom moždanog udara – možda ćete imati samo jedan ili nekoliko njih, kaže dr Al-Bajati. Na primer, neki ljudi imaju samo probleme s govorom ili samo opuštenost lica.
Kako smanjiti rizik od moždanog udara
Prema rečima dr Vendel, zdrav način života igra ključnu ulogu u prevenciji moždanog udara.
To podrazumeva uravnoteženu ishranu i izbegavanje hrane bogate mastima, holesterolom i šećerima. Dr Džons preporučuje unos nemasnih proteina (poput pilećih grudi, sočiva, pasulja, ćuretine, tofua i ribe), kao i voća i povrća.
Fizička aktivnost je takođe važna. „Redovan kardio-trening značajno smanjuje rizik od moždanog udara“, objašnjava dr Džons. Američka asocijacija za srce preporučuje najmanje 150 minuta umerenog vežbanja (brzo hodanje, ples, aerobik u vodi) nedeljno ili 75 minuta intenzivne aktivnosti (trčanje, plivanje, rad u dvorištu).
Pušenje povećava rizik od moždanog udara. Takođe, „ako imate neko medicinsko stanje poput visokog pritiska, visokog holesterola ili dijabetesa, važno je da razgovarate sa lekarom, uzimate odgovarajuće lekove i pridržavate se terapije“, napominje dr Vendel.
Ako ne znate svoj nivo holesterola i krvnog pritiska ili ih niste proveravali duže vreme, trebalo bi da se konsultujete s lekarom – bez obzira da li imate 25 ili 80 godina.
„Moždani udar je bolest svih uzrasta“, kaže dr Al-Bajati. „Mogu ga doživeti deca, mladi odrasli, kao i starija populacija.“
Mnogi mlađi ljudi izbegavaju redovne preglede, što može biti štetno na duže staze.
„Mnogi mladi misle da su zdravi i da nema razloga da idu kod lekara“, kaže dr Džons. „Ali, na primer, visok krvni pritisak često ne izaziva simptome, pa možete godinama hodati s njim, a da to ne znate.“
Dodaje: „To nam se dešava stalno – pacijenti dolaze zbog moždanog udara, a onda im saopštimo da imaju visok pritisak, dijabetes i druge bolesti. To im je prvi put da to čuju, iako te bolesti verovatno imaju godinama. Ali nikada nisu otišli kod lekara da to provere.“
