MESEC SE POLAKO UDALJAVA OD ZEMLJE – POSLEDICE BI MOGLE BITI NEZAMISLIVE "Planeta će početi da posrće"

Naučnici upozoravaju na neprimetan, ali neumoljiv kosmički fenomen koji bi jednog dana mogao značajno uticati na život na Zemlji. Reč je o postepenom udaljavanju Meseca od naše planete — procesu koji traje milijardama godina, a trenutno se odvija brzinom od oko 3,82 centimetra godišnje.

Uzrok ovog sporog, ali upornog udaljavanja nalazi se u složenoj interakciji gravitacionih sila, poznatoj kao plimne sile. Kada Mesečeva gravitacija privlači Zemljine okeane, dolazi do stvaranja plimskog ispupčenja. Međutim, zbog rotacije Zemlje, to ispupčenje nije tačno ispod Meseca, već je blago pomereno unapred. Upravo taj pomak izaziva svojevrsno gravitaciono nadmudrivanje — plimsko ispupčenje „vuče“ Mesec napred u njegovoj orbiti, prenoseći mu energiju i podstičući njegovo postepeno udaljavanje.

Ovaj proces, međutim, ne utiče samo na udaljenost Meseca. Kao posledica dolazi i do usporavanja Zemljine rotacije, što produžava dužinu dana za oko 1,7 milisekundi svakih sto godina.

„Usporiće planetu“

Ovakvi podaci postali su dostupni zahvaljujući NASA-inim Apolo misijama — astronauti su na površini Meseca ostavili specijalna retroreflektivna ogledala. Danas naučnici koriste laserske zrake kako bi precizno izmerili udaljenost između Zemlje i Meseca, analizirajući reflektovane signale sa tih ogledala.

„Možda se 3,82 centimetra godišnje čini zanemarljivim, ali kroz dovoljno dugo vreme, taj mali pomak mogao bi usporiti našu planetu“, rekla je za BBC svemirska naučnica dr Megi Aderin-Pokok. Dodala je da je na ranoj Zemlji, u vreme kada je Mesec tek nastajao, dan trajao svega pet sati. „Zahvaljujući kočionom efektu Meseca koji traje već 4,5 milijardi godina, dani su se produžili na 24 sata, kakve danas poznajemo — i nastaviće da se produžavaju i ubuduće“, objasnila je dr Aderin-Pokok.

Naučnica je dodatno pojasnila kako dolaze do tih zaključaka. Analizom dnevnih prstenova rasta u fosilizovanim koralima, moguće je precizno izračunati broj dana u godini kroz različite geološke epohe. „Tako možemo videti da se dužina dana povećava — otprilike za 19 sati svakih 4,5 milijardi godina“, rekla je.

„Ako se uspori — pada sa nosača“

Brzina rotacije naše planete ključna je za njenu stabilnost. Dr Aderin-Pokok to je slikovito opisala: „Zamislite to kao tanjir koji se okreće na štapu. Ključno je da se tanjir brzo okreće, jer ako se uspori — pada sa nosača.“

Dalje upozorava da bi usporavanje rotacije Zemlje moglo izazvati postepeno „posrtanje“ planete, što bi imalo razorne posledice po promene godišnjih doba. Iako naglašava da ljudska vrsta nema razloga za brigu jer su promene izuzetno spore, ističe da mnoge životinje nisu dovoljno prilagodljive. Ukoliko bi došlo do naglog i nestabilnog nagiba planete, većina životinjskih vrsta ne bi mogla dovoljno brzo da se prilagodi promenama hibernacijom ili migracijom.

Na kraju, dr Aderin-Pokok dodaje umirujuću, ali i pomalo sumornu misao:
„Ako vam to može pomoći da se osećate bolje — vi i svi koje poznajete bićete davno mrtvi pre nego što dođe do ozbiljnih posledica.“