Srčana insuficijencija je ozbiljno zdravstveno stanje koje nastaje kada srce više ne može da pumpa dovoljnu količinu krvi potrebnu za normalno funkcionisanje organizma. Na razvoj ove bolesti utiču faktori poput visokog krvnog pritiska, gojaznosti, prekomernog unosa alkohola i starosti. Lekari naglašavaju da je ključno početi sa lečenjem odmah nakon postavljanja dijagnoze, piše City magazin.
Broj obolelih od srčane insuficijencije u svetu stalno raste, a predviđa se da će do 2040. godine biti duplo više pacijenata nego danas. Trenutno se procenjuje da 1 do 2 odsto stanovništva razvijenih zemalja pati od ovog problema, a podaci Američkog udruženja za kardiovaskularno zdravlje pokazuju da samo polovina pacijenata sa uznapredovalom bolešću preživi duže od pet godina.
Iako je srčana insuficijencija sve češća, mnogi ljudi nisu upoznati sa njenim simptomima. Jedan od najvažnijih znakova na koji treba odmah obratiti pažnju jeste otežano disanje u ležećem položaju, poznato kao ortopneja.
Šta je ortopneja?
Ortopneja nije stanje, već se smatra simptomom. Medicinski termin za kratkoću daha je dispneja. Ortopneja je podvrsta dispneje koja se aktivira u toku ležanja. Suprotno tome, kada osoba sedi uspravno ili lagano uzdigne glavu, dispneja se obično brzo odstranjuje.
Ljudi često povezuju ortopneju sa osećajem stezanja u grudima koji otežava disanje. Drugi takođe imaju povremene bolove u grudima, kašalj ili piskanje. Zbog ovih simptoma, osobe koje pate od ortopneje podupiru se dodatnim jastukom kako bi se valjano odmorile.
Ortopneja može biti uzrokovana različitim razlozima, u rasponu od srčanih bolesti do problema sa mentalnim zdravljem.
Izdvaja se 5 glavnih razloga zbog kojih može doći do ortopneje.
Gojaznost
Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, gojaznost pogađa oko 93,3 miliona odraslih Amerikanaca. Ljudi koji imaju prekomernu telesnu težinu mogu teško da dišu dok leže zbog kompresivnih efekata njihove težine na stomak. Pored ortopneje, preterana težina je faktor rizika za hronična zdravstvena stanja poput srčanih bolesti, dijabetesa i moždanog udara.
Gubitak kilograma redovnim vežbanjem i uravnoteženom ishranom jedan je od najboljih načina za olakšavanje ortopneje. Ishrana bi trebalo da se sastoji od puno voća i povrća, integralnih žitarica i zdravih izvora proteina.
Anksiozni ili panični poremećaji
Osoba može u svakom trenutku da doživi napade panike i anksioznosti, a to može biti izuzetno stresno iskustvo. Iako ove epizode ne spadaju u tipične simptome ortopneje, oni mogu da izazovu kratkoću daha dok ležite. Možete olakšati svoju anksioznost podvrgavanjem tretmanu poput savetovanja i kognitivne terapije u ponašanju.
Opstruktivna apneja u snu
Opstruktivna apneja za vreme spavanja je vrsta poremećaja sna koji otežava disanje. Nastaje kada jezik osobe padne na meko nepce, koje zatim padne na zadnji deo grla i zatvori jedini potencijalni disajni put. Ova apneja često dovodi do hrkanja i stopiranja disanja.
Otkazivanje srca
Zatajenje srca jedan je od najčešćih uzroka ortopneje. U ovom slučaju srce ima problema s pumpanjem krvi u ostatak tela, što povećava pritisak u krvnim sudovima. Ovaj povećani pritisak može da prouzrokuje prodiranje tečnosti u pluća, trbuh, pa čak i noge. Zatajenje srca takođe može dovesti do umora, dispneje i oticanja nogu, što otežava težim svakodnevne aktivnosti poput hodanja i penjanja stepenicama nego što bi one trebalo da budu.
Iako trenutno ne postoji lek za zastoj rada srca, možete da upravljate njegovim simptomima vršeći pravilne i zdrave promene načina života, kao što je uvođenje hranljivih, zdravih namirnica i redovno obavljanje umerene fizičke aktivnosti.
Emfizem
Emfizem je jedan od najčešćih oblika hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP). Ovo se stanje odnosi na progresivnu bolest koja oštećuje alveole u plućima. Takođe, cevi za disanje čine užim, što znatno otežava proces disanja.
Pušenje je odgovorno za većinu slučajeva emfizema. Međutim, dim i loš kvalitet vazduha takođe mogu doprineti razvoju emfizema, mada u mnogo manjem stepenu. Zbog toga je jedan od najboljih načina za sprečavanje nastanka emfizema prestanak pušenja pre nego što se stanje pogorša.
Zašto je ovaj simptom posebno opasan?
U normalnim okolnostima, kada legnete, krv nesmetano cirkuliše kroz telo i vraća se u srce. Međutim, kod srčane insuficijencije srce ne uspeva da se izbori sa povećanim volumenom krvi, što dovodi do nakupljanja tečnosti u plućima i osećaja kratkog daha – objašnjavaju stručnjaci sa Univerziteta u Mičigenu.
Ako primetite da teško dišete kada legnete, važno je da što pre potražite pomoć lekara i preduzmete korake za zaštitu zdravlja srca.
Ostali simptomi srčane insuficijencije uključuju:
- Otežano disanje (dispneja);
- Stalni umor;
- Slabost i smanjene fizičke sposobnosti;
- Oticanje nogu i članaka.
- Manje uobičajeni simptomi:
- Težak kašalj noću;
- Nagli pad koncentracije;
- Šum prilikom disanja;
- Naglo povećanje telesne težine (više od 2 kilograma za nedelju dana).
