Čuvena dramska umetnica Lidija Vukićević u intervjuu za Informer otkrila je kako uspeva da održi besprekornu liniju i vitalnost.
Kako ističe, oslanja se na uravnoteženu ishranu, fizičku aktivnost i slušanje sopstvenog tela.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
Lidija kaže da se njena ishrana bazira na ribi, voću i povrću.
– Godinama ne jedem meso i na taj način izbegavam unos loših masti. Umesto toga, obožavam ribu i uglavnom se hranim povrćem i voćem. Ne volim slatkiše i potpuno ih izbegavam. Već dugo ne konzumiram gluten, a kada sam vadila krv, lekari su potvrdili da je to odlična odluka. Pijem mnogo tečnosti, a tokom života sam popila najviše pet litara gaziranih pića. Najčešće pijem vodu i limunadu ili ceđenu pomorandžu. Alkohol nikada nisam pila. Ne prija mi miris. Alkohol uništava organizam, ali i našu spoljašnjost.
Kada je reč o dnevnim obrocima, glumica priznaje da ne doručkuje redovno.
– Možda će neko reći da to nije dobro, ali doručak često preskačem. Ponekad pojedem čia semenke i voće. Sledeći obrok mi je tek oko 16 ili 17 časova, a večeram veoma retko. Navikla sam da jedem malo – čim pojedem više, ne osećam se dobro – objašnjava Vukićevićeva.
Fizičku aktivnost smatra ključnom za zdravlje, a umesto teretane, bira boravak u prirodi.
– Ne idem u teretanu, ali šetam, trčim i svakodnevno radim trbušnjake. Mogu da uradim čak 200 bez problema! O sebi brinem sama i nikada nisam imala potrebu za nutricionistom. Verujem da svako najbolje zna šta mu prija i koliko mu je dovoljno – ističe glumica za Informer.
Za kraj, Lidija citira Šekspira, sumirajući svoj životni moto:
– Šekspir je jednom rekao: "Naše telo je velika bašta, a mi smo njegovi vrtlari". I to je istina. Niko ne može bolje od vas samih da zna šta vam prija i šta vam je potrebno. Rad na sebi je najbitniji. Sve ide iz glave – zaključuje Vukićevićeva.
