Posle godina odricanja, bolesti i borbe, želeo je da stvori sigurno porodično gnezdo za sebe, suprugu i sina. U početku je delovalo da mu se sreća konačno osmehnula.

Pomoć dobrih ljudi iz celog sveta

Dobri ljudi nisu ostali ravnodušni na njegovu priču. Pomagali su koliko su mogli da se kuća što pre osposobi za život, a pomoć je dolazila čak i iz Amerike. Svaka donacija Ermina je ulagao u zidove, krov i temelje, sanjajući dan kada će u toj kući zamirisati porodični ručak i srećni trenuci sa sinom.

Nažalost, sudbina je imala drugačije planove.

Nesreća iz detinjstva i život sa invaliditetom

Erminov život nije bio lak ni u detinjstvu. Sa samo 14 godina doživeo je tešku nesreću – pao je sa konja, a grana mu je probila glavu. Usledio je izliv krvi na mozak, a naredna 24 dana proveo je u komi, priključen na infuzije.

Danas, gotovo 25 godina kasnije, Ermin je invalid sa više od 90% telesnog oštećenja, ali to ga nikada nije sprečilo da se bori i radi.

Čovek koji nikada nije birao poslove

Uprkos zdravstvenim izazovima, Ermin je radio sve što je mogao – bio je čuvar, radio na farmi, sekao drva, a posebno se posvetio farmi za osobe sa invaliditetom. Kada je farma zatvorena, ostao je bez posla, ali i dalje nije klonuo.

– „Nema šta nisam radio. Moram da se borim.“ – kaže Ermin, ističući da je njegova najveća želja bila da sredi kuću i izgradi sigurnu budućnost za sina.

Brak, izdaja i srušeni snovi

Ermin je bio u braku deset godina i iz tog braka ima sina jedinca, koji mu je najveća snaga i smisao života. Nažalost, supruga ga je jednog dana napustila i, kako tvrdi, pobegla sa mužem njegove sestre, ostavljajući ga bez podrške i dece.

– „Došao sam kući i žena više nije bila tu. Kad sam video poruku, srušio mi se svet. Dva meseca sam bez nje, živim, radim, borim se i školujem dete.“ – priseća se Ermin.

I pored svega, Ermin nije gubio nadu ni veru. Obratio se policiji, socijalnim službama i advokatu, pokrenuvši iscrpljujući postupak oko razvoda.

Samoharni otac i borba za sina

Briga o osmogodišnjem sinu sada potpuno pada na Ermina. Zbog svakodnevnih obaveza morao je da napusti posao, ali ne gubi snagu.

– „Ne mogu nigde da radim zbog deteta. Treba ložiti vatru, paliti mašinu… duša me boli, ali moram da se borim.“

Reči oca kao životna poruka

U teškim trenucima, često se priseća reči svog oca:

– „Ermine, sine, dobar si dušom, dobar si srčano. Čuvaj se, dete, da ti se opanak ne pocepa. Ako ti se opanak pocepa, najbo si u životu.“*

Vera, nada i novi početak

I pored invaliditeta, izdaje i samoće, Ermin veruje u bolje dane i nada se da će jednog dana pronaći srodnu dušu.

– „Napatiću se dok ne nađem srodnu ženu. Ako postoji slobodna osoba, tu sam. Prihvatiću je i živetićemo zajedno.“

Podrška javnosti

Erminova priča ganula je javnost. Komentari ispod tekstova i snimaka o njemu puni su divljenja i podrške:

– „Kako je meni ovaj čovek divan… Toliko je inspirativan, svima bi trebalo da bude uzor. Ermine, želim ti svako dobro.“

BONUS VIDEO