Vavilon je znao tajnu Sunčevog sistema 1.500 godina pre Evrope, a evo i kako!

Najstariji zapisi ove nauke pripadaju Sumeranima, koji su pre svog nestanka preneli narodima regiona nasleđe mitova i znanja. Nasleđe je podržavalo razvoj sopstvene astronomske kulture u Vavilonu, koja je, prema astro-arheologu Matieu Osendrijveru, bila složenija nego što je ranije zamišljeno. U najnovijem izdanju časopisa "Sajens", istraživač sa Univerziteta Humboldt, Nemačka, detaljno se analiziraju vavilonske glinene ploče koje otkrivaju kako su astronomi ove mezopotamske civilizacije koristili znanje za koje se veruje da se pojavilo samo 1.400 godina kasnije, u Evropi.

Tokom poslednjih 14 godina, stručnjak je izdvojio nedelju dana godišnje za hodočašće u Britanski muzej, gde se čuva ogromna kolekcija vavilonskih ploča iz 350. pre Hrista i 50. pre Hrista. Ispunjeni klinastim natpisima ljudi iz Nabuhodonosora, oni su predstavili slagalicu: detalje astronomskih proračuna koji su takođe sadržali uputstva za izgradnju trapezne figure. Bilo je intrigantno, jer se smatralo da je tehnologija koja se tamo koristi bila nepoznata drevnim astronomima.

Međutim, otkrio je Osendrijver, uputstva su odgovarala geometrijskim proračunima koji su opisivali kretanje Jupitera, planete koja je predstavljala Marduka, boga zaštitnika Vavilonaca. Zatim je otkrio da su trapezoidni proračuni uklesani u kamen, alat za izračunavanje dnevnog pomeranja džinovske planete duž ekliptike (prividne putanje Sunca gledano sa Zemlje) tokom 60 dana. Pretpostavlja se da su astronomski sveštenici zaposleni u gradskim hramovima bili autori proračuna i astralnih zapisa.

Foto: Shutterstock

"Nismo znali kako su Vavilonci koristili geometriju, grafiku i figure u astronomiji. Znali smo da su to radili iz matematike. Takođe je bilo poznato da su koristili matematiku sa geometrijom oko 1.800 pne, samo ne za astronomiju. Novost je da znamo da su primenili geometriju za izračunavanje položaja planeta ", kaže autor otkrića.

Profesor fizike i direktor astronomskog kluba u Braziliji, Rikardo Melo, dodaje da se do tada verovalo da su se tehnike koje su koristili Vavilonci pojavile u 14. veku, u Evropi, uvođenjem Mertonove teoreme o srednjoj brzini. Predlog tvrdi da, kada je telo podvrgnuto jednom konstantnom ubrzanju koje nije nula u istom smeru kretanja, njegova brzina varira ravnomerno, linearno, tokom vremena. Mi to zovemo "Uniformli Varied Movement". Premeštanje se može izračunati pomoću aritmetičke sredine modula brzine u početnom i konačnom trenutku merenja, pomnoženo sa vremenskim intervalom tokom kog je događaj trajao.

"Upravo tu leži vrhunac studije", nastavlja Rikardo Melo. Vavilonci su shvatili da je područje te trapeze direktno povezano sa raseljavanjem Jupitera. "Prava demonstracija da je nivo apstrakcije matematičkog mišljenja u to vreme, u toj civilizaciji, bio daleko veći od onoga što smo pretpostavljali", kaže stručnjak. Ističe da se za olakšavanje vizuelizacije ovih činjenica koristi sistem koordinatnih osa (kartezijanska ravan), koji su u 17. veku opisali samo Rene Deskartes i Pierre de Fermat.

Dakle, kaže Melo, iako se nisu koristili ovim matematičkim instrumentom, Vavilonci su uspeli da daju sjajnu demonstraciju matematičke spretnosti. "Ukratko: proračun površine trapeza kao način određivanja pomeranja Jupitera prevazišao je grčku geometriju, koja se bavila isključivo geometrijskim oblicima, jer stvara apstraktni matematički prostor kao način za opis sveta u kojem živimo".  

Mathieu Ossendrijver deli isto razmišljanje: "Vavilonska kultura je nestala 100. godine nove ere, a klinasti natpisi su zaboravljeni. Jezik je umro i njihova religija je ugašena. Drugim rečima: završena je čitava kultura koja je postojala 3000 godina, kao i stečeno znanje. Grci su samo malo povratili sećanje na njih", primećuje autor. Za Rikarda Mela ova činjenica postavlja pitanja. Kakva bi bila naša civilizacija danas da su se naučna saznanja o antici sačuvala i prenela na sledeće generacije? Da li bi naš svet bio tehnološki napredniji? Da li bi naša civilizacija preživela takav napredak? Mnoštvo je pitanja koja nastavniku možemo postaviti zbog razloga.

Foto: Shutterstock

Ova vrsta geometrije pojavljuje se u srednjovekovnim zapisima iz Engleske i Francuske, otprilike 1350. godine nove ere. Jedna od njih pronađena je u Okfordu u Engleskoj. "Ljudi su učili da računaju udaljenost koju prelazi telo koje ubrzava ili usporava. Razvili su izraz i pokazali da morate da prosečite brzinu. To se zatim pomnožilo sa vremenom da bi se dobila udaljenost. U isto vreme, negde u Parizu, Nikole Oresme je otkrila isto i čak napravila grafiku. Odnosno, on je dizajnirao brzinu", objašnjava Matieu Osendrijver.

"Ranije nismo znali kako su Vavilonci koristili geometriju, grafikone i figure u astronomiji. Znali smo da su to radili sa matematikom. (…) Novost je u tome što znamo da su primenili geometriju za izračunavanje položaja planeta", citirao je Matieu Osendrijver, astro-arheolog.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI