MISTERIJA SRPSKOG JEZERA Skoro svake godine se neko utopi, postoji jeziva legenda od koje se ledi krv u žilama

Akumulacija sa koje se više od 200.000 stanovnika Kruševca i okolnih mesta snabdeva zdravom pijaćom vodom liči na zmaja. Površina mu je oko 598 kvadratnih kilometara, a najveća dubina jezera iznosi 41 metar.

Međutim, uprkos lepoti Ćelija, postoji jeziva legenda od koje se ledi krv u žilama. Naime, u mestu Zlatari, gde je sedamdesetih godina prošlog veka zarad izgradnje veštačkog jezera pregrađena reka Rasina, nalazilo se selo koje je prema pričama meštana pola izmešteno, a pola potopljeno.

Ono što je još bizarnije jeste priča da je potopljeno i groblje, ali i crkva. Prema toj priči, u koju neki meštani još veruju, može se povremeno u vodi uočiti i krst sa vrha crkve. Cela ova priča dobija još jeziviji prizvuk ako se doda i činjenica da jezero, koje liči na zmaja, gotovo svake godine "uzme po neki život".

Sa površine akumulacije se takođe svake godine izvadi na stotine tona raznoraznog otpada i netretiranih slivova reka Rasine i Blatašnice.

U Regionalnoj privrednoj komori Kruševca u protekla dva dana održana je Ekološka radionica "Mapiranje zainteresovanih strana i Plan komunikacije- iskustva Švedske" koja predstavlja jednu od niza aktivnosti u okviru krajnjeg cilja. Zaštita jezera se sprovodi kroz projekat "podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu pridruživanja EU". Predavači su bili eksperti iz Švedske čija vlada sprovodi projekat.

Planira se da 80 odsto lokalnih samouprava obuhvaćenih Regionalnim sistemom vodosnabdevanja bude uključeno u integralno upravljanje akumulacijom i da bar 70 odsto građana bude informisano o neohodnosti održivog korišćenja jezera.

Očekuju se i odgovarajuće aktivnosti u opštinama Brus i Blace, odakle dve pritoke, Rasina i Blatašnica, primaju netretirane otpadne vode i ulivaju ih u akumulaciju jezera Ćelije.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI