Kako se računa IQ, koeficijent inteligencije? Samo 1 odsto ljudi na planeti su genijalci, da li ste među njima

Inteligencija ili intelekt  jeste mentalna osobina koja se sastoji od više sposobnosti: učenje iz iskustva, adaptiranje na nove situacije, shvatanje i razumijevanje novih situacija i korišćenja stečenog znanja u interakciji sa okruženjem.

Umni i telesni razvoj obično odgovaraju jedan drugom. Oba se zaustavljaju u različitim godinama života, što zavisi od ličnosti.

Na primer, neki mladić može sa šesnaest godina biti visok 170 centimetara i uopšte više ne rasti, dok njegov brat može dostići visinu od 185 centimetara. Umni razvoj većine ljudi se zaustavlja negde između 13. i 20. godine života.

Ako svu decu rođenu istog dana, na primer 10. avgusta pre deset godina, pogledate sada, ona će se razlikovati po svojoj telesnoj razvijenosti. Neka će biti visoka, a neka niskog rasta. Ali, ona će se takođe razlikovati i u pogledu umnog razvoja. Neka će biti inteligentna i sposobna da lako uče nove stvari, neka prosečna, a neka vrlo spora u učenju. Ova razlika u umnoj razvijenosti može se smatrati razlikom u umnoj zrelosti.

Kao što možemo izmeriti nečiju visinu, tako možemo izmeriti i nečiju umnu razvijenost. Za tu svrhu izrađena je serija testova. Evo kako se to radi: prvo utvrdimo koje probleme mogu rešiti deca različite dobi. Šestogodišnja deca mogu rešiti neke probleme, osmogodišnja druge, itd.

Pretpostavimo da deci različite dobi damo test za za šestogodišnjake. Neka ga deca, stara četiri ili pet godina, takođe mogu rešiti. Sa druge st

rane, ima desetogodišnjaka i dvanaestogodišnjaka za koje je test pretežak. Eto, sad imamo način za merenje inteligencije. Ako šestogodišnjak može rešiti test samo primenjen dobi od šest godina, on je prosečno inteligentan. Ako četverogodišnjak ili petogodišnjak mogu rešiti ovaj test, oni su natprosečno inteligentni. Ukoliko desetogodišnjak ne može rešiti test namenjen dobi od šest godina, on je zaostao.

Slova QI su skraćenica za koeficijent inteligencije, to je način za matematičko izračunavanje rezultata ovih testova. Na primer, jedno šestogodišnje dete sa umnom zrelošću koja odgovara umnoj zrelosti deteta od šest godina, ima QI 100.

Umna zrelost se deli sa godinama starosti, a zatim se pomnoži sa stotinu.

Ako petogodišnje dete ima umnu dob za šest godina, njegov QI iznosi 120 (šest podeljeno sa pet, puta 100). Koeficijent inteligencije između 90 i 100 označava prosečnu inteligenciju, a iznad 110 se smatra natprosečnom inteligencijom.

U zavisnosti od vrednosti IQ, visina inteligencije se može podeliti na nekoliko grupa:

- Genijalnost (IQ je viši od 140)
- Veoma visoka inteligencija (IQ je između 120 – 140)
- Visoka ineteligencija (IQ je između 111-120)
- Prosečna inteligencija (IQ je između 90-110)
- Granični nivo inteligencije (IQ je između 70-89)
- Laka mentalna retardacija (IQ je između 50-69)
- Umerena mentalna retardacija (IQ je između 35-49)
- Teža mentalna retardacija (IQ je između 20-34)
- Teška mentalna retardacija (IQ je ispod 20)

Statistika:

50% IQ rezultata je između 90 i 110
70% IQ rezultata je između 85 i 115
95% IQ rezultata je između 70 i 130
99,5% IQ rezultata je između 60 i 140
samo oko 1 – 2% ispitanika je ostvarilo rezultat 140 ili više

Nativisti pripisuju inteligenciju jedino nasleđu (Spirman, Bart). Empiristi kažu da se inteligencija formira isključivo zbog okolinskih uticaja.

Neokolinski uticaji na inteligenciju:

- nasleđeno (predvidljiv doprinos roditelja)
- urođeno (definisano mutacijama i segregacijama u genima)
- konstitucionalno (varijabilnost u telesnoj građi i funkcionisanju)
- kongenitalno (razvoj u maternici)

I za kraj ostavili smo par najinteligentijih ljudi na svetu:

Vilijam Sidis (1898-1944) rođen u Americi, bio je čudo od deteta čiji je IQ, naime, bio između 250 i 300, što možda spada među najviši IQ ikada izmeren. Izvanredno je znao matematiku, upisao je Harvard sa 11 godina i govorio je 40 jezika.

Nikola Tesla (1856 – 1943) je bio srpski naučnik poznat po sistemu naizmeničnih struja, Teslinom transformatoru , bežičnom prenosu energije, asinhronom i sihronom motoru. Takođe, predvideo je smartfone, dronove i razne druge tehnologije. Njegov IQ je bio 195.

Ajnštajn (1879 – 1955) je bio nemački teoretski fizičar jevrejskog porekla. Mnogim ljudima je verovatno bilo očigledno da će se on nači na ovakvoj listi. On spada u najpoznatije naučnike koji su ikad živeli. Za objašnjenje fotoelekričnog efekta je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1921. godine. Njegovo najveće dostignuće je rad na teoriji relativiteta, koja je sasvim pomerila tok fizike XX veka. Njegov IQ je bio između 160 i 190.

Šekspir (1564 – 1616) se smatra za jednog od najboljeg pisca na engleskom govornom području. Takođe, on je autor najpopularnijih i najigranijih predstava, kao što su klasici „Romeo i Julija“, „Hamlet“ i „Magbet“. Izračunato je da je njegov IQ bio oko 210.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI