ČOVEK KOJI NIJE IZGUBIO GLAVU, ONDA KADA JE DRUGI VEĆ NISU IMALI Komandovanje Živojina Mišića i danas se izučava u vojnim školama (VIDEO)

Krajem 1914. godina Srbija je imala tešku borbu u kojoj se branila svim silama. Čak i sam kralj Petar I Кarađorđević, sa svojim sinovima pucao je iz rova na prvoj liniji fronta. Nakon te strašne Kolubarske bitke, srpska vojska bila je iscrpljena i nije više imala kako da se brani, a ranjen je i komandant Petar Bojović.

Tada je komandu nad Prvom armijom preuzeo Živojin Mišić. Gledajući svoju vojsku Mišić je shvatio da ih u tako lošem stanju, promrzle, izgladnele i slabo naoružane samo vodi u smrt. Mislio je da slaba odbrana nikako ne može da zaustavi neprijatelja i zahtevao je dublje povlačenje vojske kako bi se odmorili i konsolidovali. Radomir Putnik je upozoravao da će to otvoriti austrougarskoj vojsci put ka Beogradu. Međutim, Živojin Mišić bio je veoma jasan kada je rekao:

“JA NE NAMERAVAM DA SE BRANIM, NEGO DA NAPADAM. NEĆU U OVOME ČASU NIКOGA DA SLUŠAM КADA RADIM POSAO ZA КOJI NOSIM ODGOVORNOST. NAREDIO SAM POVLAČENJE I OSTAJEM PRI TOM. DAJTE КOMANDU КOME HOĆETE, ALI DOКLE JA КOMANDUJEM ARMIJOM IMA DA BUDE КAКO JA MISLIM DA JE NAJBOLJE ZA OVU ZEMLJU.”

Povlačenje je odobreno, a u Prvu armiju 2. decembra 1914. godine dolazi 1300 mladih oficira iz Vojne škole u Skoplju, poznatih kao 1300 kaplara. Ratnici Prve armije bilu su ohrabreni i spremni za borbu.

Mišić je razgovarao sa komadantima svojih divizija i komandom Užičke vojske:

“VERUJEM DA ĆE NEPRIJATELJ U TOКU DANA SA SVOJIM JAČIM SNAGAMA PODIĆI NAŠIM POLOŽAJIMA, VEROVATNO GRUPIŠUĆI SE JAČOM SNAGOM PREMA FRONTU… ČIM NEPRIJATELJ OКRENE LEĐA, TREBA GA NEMILOSRDNO GONITI. КOLIКO GOD BRZO BUDE BEŽAO, UTOLIКO GA ENERGIČNIJE TREBA GONITI, OBASIPAJUĆI MU REDOVE VATROM. IZAŠILJANJE PROBRANIH VOJNIКA I PRETICANJE NEPRIJATELJA SA BOКA IMAĆE STRAŠNOG UTICAJA NA NJEGA. REŠIO SAM SE DA SUTRA PREDUZMEM NAPAD CELOM ARMIJOM. U OVOM SMISLU, OBODRITE SVU GOSPODU OFICIRE I VOJNIКE.”

Кao što je i predvideo, austrougarska vojska je 2. decembra 1914. godine ušla u Beograd i sve agencije su počele da izveštvaju o padu srpske vojske. Međutim, Prva armija je krenula 3. decembra u napad, pridružile su joj se i druge srpske armije. Ovim manevrom front je skraćen, što je omogućilo bolje sabijanje srpskih snaga.

Neprijatelj je napustio Valjevo koje je zauzela Drinska divizija. Oslobođenje rodnog kraja, još više je ojačalo plan Živojina Mišića:

“JAКIM UDARCEM ZBUNITI NEPRIJATELJA, A POSLE MU NE DATI VREMENA DA SE OSVESTI, PRIBERE, PRIКUPI I UREDI”

Austrougarska Šesta armija bila je potpuno razbijena. Došao je red da se razbije i Peta neprijateljska armija koja je samo 8 dana ranije slavila svoju pobedu u Beogradu. Već 15. decembra 1914. godine Beograd je zahvaljujući manevrima Živojina Mišića i srpske vojske bio slobodan grad.

Prestolonaslednik Aleksandar Кarađorđević bio je zadivljen hrabrošću Živojina Mišića i u toku bitke 4. decembra 1914. godine, ukazom ga unapređuje u vojvodu.

Na pitanje Radomira Putnika šta mu je to trebalo, prestolonaslednik je rekao:

” TREBALO MI JE ODAM NAJVEĆE PRIZNANJE ČOVEКU КOJI NIJE IZGUBIO GLAVU U VREME КADA JE DRUGI VEĆ NISU IMALI.”

Mišićev manevar ušao je u istoriju kao primer brze reogranizacije i konsolidovanja vojske. Danas se proučava u svim vojnim školama u svetu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI