Drvena varjača jedan je od onih kuhinjskih predmeta koje gotovo svakodnevno koristimo. 

Ne provodi toplotu, pa ostaje prijatna na dodir čak i tokom dugotrajnog kuvanja. Dovoljno je čvrsta za mešanje gustih jela, a istovremeno dovoljno nežna da ne ošteti osetljive sastojke ili posuđe, prenosi Siti magazin.

Osim toga, drvo ne reaguje sa kiselim ni slanim namirnicama, što znači da ne menja ukus hrane. Vizuelno, drvena varjača unosi toplinu i prirodnost u kuhinju, zbog čega i danas ima posebno, gotovo bezvremensko mesto.

Međutim, najčešća briga u vezi sa drvenim varjačama odnosi se na bakterije. Istina je da je drvo porozan materijal, ali to samo po sebi ne znači da je nehigijensko.

Ključni problem nije poroznost, već vlaga. Kada se drvena varjača pravilno opere i temeljno osuši, okruženje postaje znatno nepovoljnije za razvoj mikroorganizama. Problemi nastaju kada je stalno vlažna, oštećena ili napukla - tada ostaci hrane i vlaga mogu stvoriti idealne uslove za razvoj bakterija.

Bezbednost drvene varjače ne zavisi od materijala, već od načina korišćenja. Nakon svake upotrebe potrebno ju je oprati toplom vodom i blagim deterdžentom. Potapanje u vodi ili pranje u mašini za sudove treba izbegavati, jer takvi postupci oštećuju drvo i skraćuju mu vek trajanja.

Jednako je važno ostaviti varjaču da se potpuno osuši na vazduhu. Povremeno premazivanje jestivim uljem pomaže da se zatvore pore, očuva glatka površina i produži trajnost.

Kada je vreme za zamenu?

Drvena varjača prestaje da bude sigurna za upotrebu kada se pojave duboke pukotine, trajno neprijatan miris ili vidljivi tragovi buđi. To su jasni znaci da materijal više nije higijenski pouzdan. Poseban oprez potreban je prilikom pripreme sirovih namirnica, gde postoji veći rizik od unakrsne kontaminacije.

Plastika je lagana i praktična, ali se vremenom troši i može otpuštati sitne čestice. Metal je izdržljiv, ali često neprikladan za osetljivo posuđe. Silikon deluje savremeno i fleksibilno, ali i dalje postavlja pitanja o dugoročnoj bezbednosti i održivosti. Drvo se nameće kao prirodan kompromis - zahteva više pažnje, ali zauzvrat nudi osećaj autentičnosti, trajnosti i povezanosti sa tradicijom.

(Večernji)