EKS YU DRŽAVE 30 GODINA NAKON RASPADA JUGOSLAVIJE Neke su članice EU i NATO, neke ne, međutim, nešto im je zajedničko

Države nastale raspadom Jugoslavije razlikuju se po ekonomskoj razvijenosti i broju stanovnika. Neke od njih su članice EU i NATO pakta, druge još tavore na balkanskoj periferiji.

Prelistavanje dnevnih novina za 29. avgust 2021. godine.

Međutim, nešto im je zajedničko: sve eks YU države zarobljene su korupcijom, odlikuje ih masovno kršenje ljudskih prava, populizam i kontroverzan odnos prema prošlosti, a u međunarodnim odnosima su potpuno nebitan faktor.

Zaključio je je to hrvatski istoričar dr Hrvoje Klasić u studiji "Jugoslovenski prostor 30 godina nakon raspada Jugoslavije", nedavno objavljenoj u izdanju Fondacije "Fridrih Ebert" u BiH.

Klasić navodi da se 1991. dogodila završna faza raspada Jugoslavije, ali da je taj proces počeo mnogo ranije.

Ekonomska kriza, rast inostranog duga, razlike u razvijenosti republika i pokrajina, a potom i galopirajuća inflacija i drastičan pad standarda stanovništva decenijama su nagrizali Jugoslaviju. Njenu je sudbinu zapečatila smrt "predsednika i maršala Josipa Broza Tita", koji je bio najjači kohezivni faktor u zemlji.

- Ni do danas nema konsenzusa o tome ko je najodgovorniji za raspad države, niti čega treba da se sjećamo u vezi sa Jugoslavijom - navodi Klasić.

Dodaje da je po svim najbitnijim indikatorima razvijenosti i uspešnosti "postjugoslovenski prostor danas na začelju Evrope".

I mada smo svi na dnu, postoje i bitne razlike. Evo gde su danas bivše jugoslovenske republike.

Slovenija najgora u Evropi

Kao i u doba Jugoslavije, Slovenija je i danas najbogatija i ekonomski najrazvijenija eks YU država.

BDP u Sloveniji je skoro četiri puta veći nego u BiH ili u Severnoj Makedoniji.

Slovenci su uvek bili drugačiji od ostalih Jugoslovena, ali kako podseća Klasić, "ipak ne toliko drugačiji koliko se veruje i koliko bi sami Slovenci želeli".

- Nije baš istina da je Slovenija patila u Jugoslaviji i da su druge republike parazitirale na njenoj razvijenosti - tvrdi Klasić.

Već prvih godina nakon osamostaljenja ispostavilo se da na evropskom tržištu Slovenci nisu konkurentni. Odmakli su se od jugoslovenskog, ali se nisu uklopili u evropski milje. Zemljom caruju korupcija i klijentelizam. Po podacima iz 2016. Slovenija je od svih 47 zemalja članica Saveta Evrope imala najviši stepen kršenja ljudskih prava.

Tako je 1992. Slovenija sa spiska svojih građana "izbrisala" oko 25.000 stanovnika poreklom iz drugih eks YU država. Ti ljudi su ostali bez penzija, bez kupljene imovine, bez osnovnih prava, a neki su čak deportovani iz Slovenije. Nepravda je ispravljena tek 2014. godine, odlukom Evropskog suda za ljudska prava.

Dežela pati i od istorijskog revizionizma. Kolaboracionisti fašista iz Drugog svetskog rata pokušavaju se proglasiti nacionalnim herojima, a projugoslovenski antifašisti izdajnicima. Slovenija ima i svog Viktora Orbana u liku ekstremnog desničara Janeza Janše.

Od lidera u Jugoslaviji, Slovenija je postala "nebitan faktor" u EU i u ekonomskom i u političkom smislu.

Ipak, i takva Slovenija je obećana zemlja za mnoge stanovnike drugih eks YU država, koji i posao i bolji život traže upravo u deželi.

Hrvatska: Pljačka i glorifikovanje NDH

Hrvatsko nezadovoljstvo odnosima u SFRJ bilo je jedan od ključnih razloga raspada zemlje.

Ali, za razliku od nacionalno homogene Slovenije, Hrvatska je imala veliki broj nezadovoljnih građana srpske nacionalnosti, što je dovelo do brutalnog rata s velikim gubicima. Posledice tog rata vidljive su i danas, a mnoge nepravde još nisu ispravljene.

Ali ni "zarobljenost" u Jugoslaviji, ni rat nisu Hrvatskoj naneli toliko štete koliko demokratski izabrana vlast HDZ-a, na čelu sa bivšim partizanom Franjom Tuđmanom.

- Stranački i rođački nepotizam, korupcija, odnos prema političkim neistomišljenicima i "neposlušnim" novinarima, te pljačka društvene imovine, provedena po zakonu, poljuljali su poverenje građana u demokratiju i institucije - navodi Klasić.

Iako je ulazak u EU 2013. donio poboljšanja, Hrvatska i danas ima ozbiljnih problema. Društvo je duboko podeljeno, što zbog socijalnog raslojavanja, što zbog različitih stavova prema pravima žena, manjina, LGBT osoba, ali i prema nacionalizmu.

Ipak, Hrvati se najžešće svađaju kada je u pitanju odnos prema prošlosti.

- Istorijski revizionizam je devedesetih postao dio službene politike stvaranja novog narativa, kojim se čak glorifikovao zločinački ustaški režim i demonizovali partizanski pokret i Jugoslavija - navodi Klasić.

Hrvatska nije iskoristila priliku da se nametne kao lider grupe eks YU država koje teže ulasku u EU. Naprotiv, s komšijama je češće u svađi. "Briga za Hrvate izvan Hrvatske", pogotovo u BiH, često poprima razmere grubog mešanja u unutrašnje stvari susedne države.

Kako je zaključio Klasić, Hrvatska uporno "pokušava da pobegne sa Balkana", ali je to bežanje ne približava Evropi. Naprotiv, samo je udaljava, i to u nepoznatom pravcu.

BiH simbol sukoba i neuspeha

BiH je u Jugoslaviji bila primer sloge i prosperiteta, a pretvorila se u evropski simbol sukoba i neuspeha.

Rat je razorio zemlju, agresivni nacionalizam je izazvao spiralu masovnih zločina i etničkog čišćenja, a ni za 26 godina mira narodi u BiH se nisu izmirili.

- De jure, BiH je jedinstvena, a de fakto je podeljena na dve države: Republiku Srpsku i Federaciju BiH - navodi Klasić.

Dok se u Jugoslaviji famozni nacionalni ključ koristio da bi se sprečila diskriminacija, u BiH je to danas sredstvo kojim se uspostavlja dobrovoljna segregacija.

- Etnički princip je u BiH prečesto presudan za izbor posla, škole, bračnog partnera, pa čak i izbor kafića - obašnjava Klasić.

Politička nestabilnost i glomazan administrativni aparat uzrok su i ekonomskog zaostajanja. BiH spada u zemlje sa najnižom konkurentnošću u svetu, kao i u najsiromašnije i najnerazvijenije evropske države.

Rak rana je i korupcija i problematičan odnos prema prošlosti, uključujući i glorifikovanje presuđenih ratnih zločinaca. Logičan rezultat je osećaj besperspektivnosti i masovno iselavanje stanovništva.

Iako teži tome, BiH će teško stići do EU, procenjuje Klasić.

- Probleme na tom putu stvaraće ne samo odnosi unutar BiH, nego i ne baš dobrosusjedske namere Srbije i Hrvatske - kaže Klasić i dodaje da ipak najveću odgovornost imaju političari koji vode BiH i građani koji za njih glasaju.

Hibridna Crna Gora

Jesu li Crnogorci poseban narod ili su dio srpskog naroda, sa svojim specifičnostima? Ovo je pitanje svih pitanja, koje već decenijama opterećuje Crnu Goru. I zamagljuje sva druga pitanja.

- Uz višak nacionalizma, crnogorsko društvo poslednjih 30 godina opterećuje i višak korupcije, nepotizma, organizovanog kriminala, zloupotrebe državnih institucija i autoritarnih sklonosti ljudi na vlasti - ocenjuje Krasić.

Zbog svega toga Crna Gora, kojom je 30 godina neprikosnoveno vladao Milo Đukanović, ubraja se u takozvane "hibridne režime".

Od 2017. je članica NATO, a od 2008. teži članstvu u EU. Ali, pitanje je da li će se i kada te težnje ostvariti.

Severna Makedonija, Diznilend za sirotinju

"Što južnije, to tužnije", govorilo se u bivšoj Jugoslaviji. A Makedonija je najjužnija eks YU republika. Nakon sticanja nezavisnosti stanje u ovoj zemlji je - još tužnije.

Sporili su se 20 godina sa Grčkom oko imena države, a kada su prihvatili da se zovu Republika Severna Makedonija primljeni su u NATO i postali kandidat za članstvo u EU. I dalje su siromašni i opterećeni međuetničkim odnosima, jer je svaki peti građanin ove države etnički Albanac.

Umesto da se demokratizacijom, jačanjem institucija i iskorenjivanjem korupcije bore za bolju budućnost, makedonske vođe su odlučile da, po starom eks YU receptu, ulepšaju prošlost.

Siromašna država je uložila ogroman novac u izgradnju šume spomenika, koji treba da podsećaju na “slavnu prošlost”, ali oni mnoge podsećaju na lošu kopiju Diznilenda.

- Američki Diznilend je izgrađen da bi se bogati gosti u njemu zabavljali. Makedonski Diznilend je izgrađen da bi se jednom od najsiromašnijih naroda Evrope odvratila pažnja od stvarnih problema - navodi Klasić.

BRUTO DRUŠTVENI PROIZVOD PO GLAVI STANOVNIKA ZA 2020.

Slovenija - 25.179 dolara
Hrvatska - 13.828 dolara
Crna Gora - 7. 686 dolara
Srbija - 7.411 dolara
BiH - 6.031 dolara
Severna Makedonija - 5.888 dolara

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI