ČUDO SRPSKIH MANASTIRA NA ALJASCI U ovim svetinjama žive bez struje, a dolaze hodočasnici iz celog sveta!(FOTO/VIDEO)

Međutim, vožnju do ostrva loše vreme može da učini neprohodnim, te su tada obe monaške zajednice u potpunosti odsečene od sveta.

Sveti German Aljaski, član prvobitnog ruskog misionarskog tima iz manastira Valam i prvi kanonizovani pravoslavni svetac u Americi, živeo je ovde više od dvadeset godina, sve do svoje smrti 1836. Danas dve monaške zajednice skit Svetog Mihajla za muškarce i skit Svetog Nila za žene, pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve u SAD žive u neposrednoj blizini isposnice Svetog Germana i nastoje da slede njegov primer u molitvi i jednostavnosti života.

Ova monaška laguna predstavlja važnu destinaciju za hodočasnike iz celog sveta, koji dolaze da posete kuću i grob Svetog Germana, a zvanično se hodočašće održava svake godine oko 9. avgusta, kada mnogi dolaze i u posetu skitima Svetog Mihajla i Svetog Nila.

Skit Svetog Mihajla za muškarce osnovan je 1983. godine, čime je ponovo uspostavljena tradicija stalnog monaškog prisustva na ostrvu Sprus. Potrebno je oko sat i po pešačenja od takozvane Monaške lagune gde se brod iskrcava, do skita Svetog Mihajla. Glavna zgrada skita, sa kapelom, trpezom i ćelijama za monahe i goste, nalazi se visoko na padini, uz veličanstveni pogled na more i okolna ostrva. Jedna od inspiracija za ovu zgradu bio je manastir Svetog Simona na Svetoj Gori.

YOUTUBE/SCREENSHOT/INDIE ALASKA

Monaške zajednice Svetog Mihajla i Svetog Nila žive asketskim životom koji podrazumeva mnogo teškog fizičkog rada. Obe zajednice se oslanjaju na međusobnu pomoć i podršku. Monasi odlaze u ribolov, dok monahinje dime ulov. Da bi preživeli hladne zime, seku i sakupljaju drva, koja su im jedini izvor grejanja. Pored toga, uzgajaju povrće u stakleniku.

U letnjim mesecima i monasi i monahinje konzerviraju hranu sakupljajući šumske plodove za zimu. Nemaju struje, ali koriste solarne panele sa ograničenom količinom energije, međutim, nemaju vodovod. Ipak, njihovi životi su pre svega koncentrisani na stalnu molitvu i održavanje dnevnog, u slučaju monahinja čak i noćnog, ciklusa bogosluženja.

Surovi vremenski uslovi i negostoljubivo prirodno okruženje mogu službu učiniti vrlo izazovnom. Na primer, da bi došle u kapelu iz svojih ćelija, časne sestre moraju da pešače čak i noću kroz šumu, uskim stazama koje su zimi potpuno zaleđene.

YOUTUBE/SCREENSHOT/INDIE ALASKA

"Кao sestrinstvo, do pravoslavne vere smo došli preko ruske liturgijske tradicije, a sada smo deo Srpske crkve. Održavamo bliske odnose sa raznim američkim grčkim pravoslavnim manastirima. S obzirom na ro, naše službe su na engleskom, ali molitveno pravilo blisko je grčkoj tradiciji, dok u našem pevanju kombinujemo ruski i vizantijski stil", navela je mati Nina, igumanija skita Svetog Nila.

U poređenju sa monahinjama, monasi skita Svetom Mihajla su nešto izloženiji spoljnom svetu. Tokom poslednjih decenija, nekoliko pravoslavnih porodica kupilo je zemlju i sagradilo kuće na ostrvu Sprus, gde su postali redovni posetioci bogosluženja u manastiru.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI