MAGIJSKI OBREDI VEZANI ZA DRUGI DAN BOŽIĆA Obilaze se kumovi, prijatelji i komšije, a evo kakvo značenje imaju današnji gosti

Dok je prvi dan posvećen Hristovom rođenju, drugi dan Božića je u Srpskoj pravoslavnoj crkvi posvećen Saboru presvete Bogorodice, ali su se nekada, na ovaj dan, praktikovali i brojni magijski obredi.

Dok 7. januara opstaje tradicija da je dobro ostati u krugu najbližih i porodično proslaviti dan rođenja Isusa Hrista, za drugi dan Božića važi verovanje da se odlazi kod prijatelja, kod komšija, da se dočekuju gosti, ma ko oni bili. Narodno verovanje nalaže da, ko god da vam se nađe na ulaznim vratima, da ga nipošto ne smete vratiti sa praga, već ga morate ugostiti kao najvoljeniju osobu!

Pogledajte neke od najbizarnijih tumačenja običaja koje je naš narod praktikovao na drugi dan Božića:

Gostoprimstvo

Običaj gostoprimstva je bio poznat u svim srpskim krajevima i u narodnoj tradiciji on je regulisan brojnim tabuima, a utemeljeno je i verovanje da gostoprimstvo predstavlja religijsku obavezu! Stoga, prirodno je pretpostaviti da su upravo na najveći hrišćanski praznik vrata kuće otvorena za sve!

Narodna tradicija govori da je gost često opisivan kao običan, nepoznat putnik, namernik kojeg je noć ili loše vreme uhvatilo na putu i koji dolazi u stranu kuću tražeći sklonište od domaćina.

Naravno, nije bilo dovoljno samo primiti gosta, već je bilo potrebno da se i ukućani ponašaju prema njemu na poželjan način. Tako je gost morao da napusti svog domaćina zadovoljan, zbog čega su mu se nudili najbolji mogući smeštaj, jelo i piće, a ukućani su se trudili da mu upriliče prijatnu atmosferu i da mu garantuju zaštitu. Mnoga domaćinstva su iz ovog razloga imala posebne sobe ili čak kuće namenjene za boravak gostiju, pa se tako u nekim krajevima Srbije (poput Vojvodine) zadržao običaj da se soba “sa ulice”, koja je uglavnom i najlepše opremljena, naziva i gostinskom sobom.

Strahopoštovanje prema gostu u etnografskim izvorima je često objašnjavano idejom da bogovi prerušeni, rado putuju po zemlji i posećuju smrtnike po njihovim kućama, te ih, u zavisnosti od toga kako su primljeni, nagrađuju ili kažnjavaju. U tom smislu, kada nam dolazi gost, mi nismo sigurni da li se ispod predstave putnika koji dolazi da traži gostoprimstvo slučajno krije kakvo božanstvo ili demon, koji će nas nagraditi ukoliko ga lepo ugostimo, ili pak kazniti ukoliko ga odbijemo.

Magijska verovanja u značaj gostoprimstva otišla su u narodnoj tradiciji čak toliko daleko da se mogu sresti narativi kako domaćin svoju ženu daje gostu na ˝telesno raspoloženje˝. Navodno, cilj ove radnje jeste da se iskoristi gost – prema narodnom verovanju, deca koja bi se rodila iz odnosa smrtne žene i božanskog bića bi bila lepša i moćnija od druge dece i i značila bi veliku sreću i prednost za celu kuću.

Koledanje

Za ovaj običaj je retko ko čuo, a posebno je bio održavan kod Južnih Slovena, dok se van granica karpatske oblasti njegovo prisustvo gotovo i ne spominje.

Prema narodnoj tradiciji, koledari su bili učesnici jednog od najpopularnijih kalendarskih rituala, a njihova uloga se sastojala u maskiranju i božićnom posećivanju, a sve uz pevanje koledarskih pesama.

Najustaljeniji period za takozvano “koledanje” bio je period Božićnih praznika, kada su grupe koledara obilazile obližnje kuće tokom dana, uveče i noću. Po južnoslovenskim običajima, koledovati se moglo od ponoći do izlaska sunca. Takođe, postojao je običajda koledari budu i deca, koja, noseći grane četinara, pre svitanja ulaze u kuće izasipaju domaćina žitom. Grupe koledara su nekada bile tako masovne, da su se pretvarale u prave muške čete koje hodaju po selu! Najčešće su to bili odrasli, neoženjeni momci, ali je u suštini koledar mogao biti svako ko nema neku urođenu manu ili deformitet.

Vijanje Božića

Na drugi dan Božića, u Vojvodini je zabeležen običaj jahanja konja i takozvanog “vijanja Božića”. Grupe jahača su paradirale na svečano okićenim konjima, a narodna tradicija govori da je, zapravo, cilj ovog običaja bilo privlačenje neudatih devojaka. Čak su i njihovi očevi potencijalne mladoženje primali u kuću i darivali poklonima, što svedoči o snažnom značaju božićnog gostoprimstva kod Srba.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI