Rakiju pijemo iz pogrešnih čaša!

Iako dolazi iz zemlje tekile, Karlos je veliki ljubitelj šumadijskog čaja, to jest domaće srpske rakije. Tokom godina provedenih u Srbiji, rešio je da postane rakijski ekspert.

– Razlog zbog kog stranci kad dođu ovde ostanu tri dana duže, a vrate se sa lepim sećanjima. Kod mene u Meksiku, tečni grom je tekila, a ovde je to – rakija!

Iako priznaje da ima mnogo iskustva, sam priznaje da oseća da nema dovoljno znanja o poreklu, pripremi, načinu služenja i pijenja… Karlos se zato uputio kod stručnjaka da nauči što više o ovom zlatnom piću.

– Ali pre nego što krenemo sa pričom o rakiji, moram da vas upoznam sa nacionalnim pićem moje zemlje – ističe on – Najpoznatije meksičko piće vuče korene iz 16. veka, kada je počela da se pravi u okolini grada Tekila, po kome je i dobila ime.

U razgovoru sa Milošem, barmenom lokala inspirisanog latinoameričkom kulturom, Buena Vida, Karlos nam otkriva koliko je ljut na izmišljeni „običaj” širom sveta da se tekila pije sa solju i tekilom.

– To je američka pi***ja – kaže na tečnom srpskom, bez dlake na jeziku – pravi ljubitelji tekile znaju da se ona pije čisto, bez ičeg!

Ali dok nam se može oprostiti nepoznavanje običaja vezanih za tekilu, za rakiju ne može. A kako bi saznao kako rakija treba da se služi i pije, Karlos se uputio kod doktora za rakiju, Branka Popovića sa Instituta za voćarstvo u Čačku, našeg najpriznatijeg stručnjaka za ovo piće.

Branko je za Karlosa bio pravi rudnik informacija.

– Pre nego što sam došao ovde, nisam ni znao da ima ovoliko sorti šljiva. Čačanska rana, Čačanska rodna, čačanska najbolja, čačanska lepotica, čačanska šećer, Stenlej, Dragačica, Požegača, Crvena ranka, Valjevka, Jelica, Valerija, Mildora, Timočanka, Boranka, Krina, Pozna plava,  Zlatka, Nada, Divna, Petra i Lana. Ako vam ikad budu trebala imena za žensku decu, evo gde da se inspirišete!

Ali pored svih ovih informacija, dr Branko je Karlosu otkrio i jednu šokantnu stvar – rakiju služimo pogrešno!

Da bi ovo piće imalo najbolji ukus i miris, treba da se služi na sobnoj temperaturi, a ne rashlađena, i u čašici sa širokim otvorom, a ne u čokanjčetu. Ako vam neko posluži hladnu rakiju u čokanjčetu, to radi da bi prikrio loš kvalitet rakije!

Karlos je uzeo ovo znanje k srcu i nastavio svoju potragu za alhemičarskim znanjem o rakiji.

Njegova sledeća stanica je bila podrum rakija Plazinić kod profesora Milana Plazinića,  koji već godinama zaredom osvaja nagrade za najbolju šljivovicu u Srbiji, a zatim i u domaća gazdinstva u Pranjanima i Leušićima gde je otkrio dosta fascinantnih podataka o rakiji.

– U ovoj epizodi otkrio sam da je priča o rakiji mnogo bogatija i dublja nego što sam očekivao. Ali sada kada znam više o njenom poreklu, vrstama, čudesnoj voćki šljivi i tradiciji pravljenja rakije, mogu da nastavim sa drugom fazom svog istraživanja. U sledećoj etapi otkrićemu šta je potrebno da bi se napravila vrhunska rakija, kako da se čuva, kako da se služi i koja je budućnost ovog srpskog brenda!

Harizmatični Meksikanac Karlos Franko je voditelj emisije „Welcome to the Balkans” u kojoj otkriva čari Balkana sa ciljem da radi sve što rade Balkanci.

„Welcome to the Balkans” i druge emisije o Srbiji i Balkanu možete pogledati u okviru Telekomove mreže kablovskih kanala.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI