NJUJORK EMPAJER STEJT BILDING Simbol Velike jabuke
Štaviše, „Empajer stejt bilding, Njujork, Država Njujork“ godinama je predstavljalo njegovu jedinu adresu. Nikakav broj nije označavao zgradu kojoj nije potrebna adresa da bi se znalo gde se nalazi. Tek nedavno, na uporno navaljivanje poštanske službe, zgrada je uvedena u spiskove pod brojem 350, Peta avenija.
Zemljište na kojem se nalazi, površina od otprilike dva hektara na raskršću Trideset Četvrte ulice i Pete avenije, gotovo u samom geometrijskom centru ostrva Menhetn, može se smatrati simbolom američkog razvoja. To je bila samo bezimena poljana koju su gazile mokasine Indijanaca kada je 1626. Peter Minuit za đinđuve koje su vredele 60 guldena (ili 24 dolara) otkupio od tamošnjih plemena čitavo ostrvo Menhetn i tako započeo istoriju Njujorka (tadašnjeg Novog Amsterdama), napravivši najunosniju transakciju sa zemljištem u istoriji. Godine 1799. to zemljište je bilo samo farma u vlasništvu nekog Džona Tompsona. Nepun vek kasnije, na tom mestu se već uzdizao Astor Mansion, stalno boravište Astorovih, porodice u čijem se usponu ogleda istorija američkog kapitalizma. Tu se odlučivalo o sudbini miliona ljudi širom sveta. Ali, sudbina je predodredila ovo mesto u samom središtu ostrva za veliki poslovni centar. Kada je krajem dvadesetih godina hotel „Valdorf Astorija“ premešten u svoju sadašnju zgradu na Park aveniji, put za Empajer stejt bilding bio je otvoren.
Jedno od svetskih čuda
Prema zvaničnim podacima, zgrada se izdiže 381 metar od prvog do 102. sprata, teška je 331.000 tona i ima unutrašnju zapreminu od oko milion kvadratnih metara. Godišnje Empajer stejt bilding poseti oko četiri miliona posetilaca. Zgrada je nazvana jednim od Sedam čuda modernog sveta od strane Američkog društva građevinskih inženjera. Komisija za očuvanje znamenitosti Njujorka je imenovala ovu zgradu i enterijer njenog prizemlja za znamenitost, i to je potvrdio Odbor za procene Njujork Sitija. Ova zgrada je označena kao Nacionalno istorijsko obeležje 1986. godine.
Zamišljeno je da oblakoder bude simbol Amerike u najvećem usponu, bogate i samouverene zemlje neograničenih mogućnosti. Ali još dok se projekat radio, Amerika je ulazila u veliku krizu. Novca je bilo malo, samopouzdanja još manje. Pošto su materijalni problemi rešeni, ostali su tehnički. Građevinski propisi su nametali stroga ograničenja: na primer, u Petoj aveniji pročelja zgrada nisu smela da budu viša od 125 stopa (otprilike 38 metara); deo zgrade preko te visine trebalo je povući unutra, tako da se najviša tačka nađe u sredini parcele i da zauzme nešto više od četvrtine raspoloživog prostora. Osim toga, zgrada je morala da bude građena stepenasto, što će postati njena najuočljivija estetska odlika. Dakle, nije bila tako zamišljena, već joj je to rešenje bilo nametnuto. Na prvi pogled izgledalo je nemoguće organizovati gradilište na tako skučenom prostoru. Razumljivo je da blokiranje susednih ulica nije bilo mogućno. Najzad, da bi se ostalo u okvirima predračuna, izgradnju je po svaku cenu trebalo završiti za dvadeset meseci od dana polaganja kamena-temeljca. Još pre početka gradnje, zgrada je postala simbol. Podići je na tom mestu i u to vreme značilo je čvrsto verovati u sudbinu Amerike i u njenu sposobnost da savlada krizu i da uz to pokaže kako će to postići: ogromnom tehničkom i stručnom sposobnošću američkog proizvodnog aparata.
Finansijska sredstva su prikupljena od najmoćnijih američkih firmi. Za predsednika i garanta kompanije „Empajer stejt“ imenovan je Alfred E. Smit, koji je četiri puta bio guverner države Njujork, predsednički kandidat Demokratske stranke 1928, prvi katolik koji je pokušao da uđe u Belu kuću. Tehnički zahtevi koji su bili postavljeni pred projektante strogo su poštovani, pa čak i nadmašeni. Postignuto je nešto što je ostalo jedinstveno u analima arhitekture svih vremena: izgradnja je koštala mnogo manje od predračuna (40.948.900 dolara prema predviđenih 50.000.000). I to uprkos izmenama projekta do kojih je dolazilo tokom radova.
Empajer stejt bilding ne predstavlja svetlo poglavlje u istoriji tehnike samo kao tehnološki i građevinski poduhvat, već i po svojim dimenzijama. Bilo je predviđeno da se ugradi 60.000 tona čelika, dovoljno da se napravi dvostruki kolosek železničke pruge od Njujorka do Baltimora. Zatim, deset miliona komada opeke od koje bi se mogla sagraditi čitava stambena četvrt. Instalacije su bile još komplikovanije: 5.600 telefonskih i telegrafskih kablova za potrebe 18.000 telefona, 73 lifta (više nego u bilo kojoj drugoj njujorškoj zgradi) i klima-uređaja (smeštenih u podrumima, dva sprata iznad temelja) koji šest puta u satu mogu potpuno izmeniti vazduh u celoj zgradi; vodovodne cevi, električne instalacije i sanitarni čvorovi.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Razonoda
Komentari (0)