ŠKORPIJE PARALISALE BEOGRAD Stručnjaci objašnjavaju da li je reč o najezdi i koliko su opasne

Na društvenim mrežama poslednjih dana počele su da kruže fotografije škorpija koje su Beograđani mali priliku da vide u svom bliskom okruženju. Osvanule su i fotografije na društvenim mrežama koje pokazuju  da ih ima i u kućama i stanovima.

Profesor Biološkog fakulteta dr Srećko Ćurčić je objasnio da građane ne treba da hvata panika i da je to sasvim normalna pojava.

"Prisustvo škorpija u Beogradu, ali i u drugim gradovima u Srbiji je sasvim normalna pojava. Naročito su rasprostranjene u gradskim parkovima, kao i u privatnim dvorištima. Nije retko ni da se nađu u kućama, uglavnom u blizini takvih staništa. Građani uglavnom primete škorpije u proleće, kada krenu topliji dani, a kada je zemljište prilično vlažno. Takvi uslovi im pogoduju i zato su tada prisutne u najvećem broju u odnosu na preostali deo godine", objašnjava profesor Ćurčić.

Foto: Printscreen/instagram

Ćurčić kaže da vrste koje žive na našim prostorima nisu opasne za čoveka, ali se savetuje oprez.

"Škorpije su generalno otrovne životinje. Srećom, vrste koje žive u našoj zemlji se ne mogu smatrati naročito toksičnim i stoga nisu opasne za čoveka. Takođe, u odnosu na tropske forme, naše vrste škorpija su mnogo manjih dimenzija, pa je njihova količina otrova manja, što takođe treba imati u vidu. Naše škorpije nisu nimalo otrovnije od pčela i osa. Pri ubodu škorpija, veći problem može da nastupi usled alergijske reakcije, jer su pojedini ljudi preosetljivi na njihov toksin, pa ubod kod takvih osoba može izazvati anafilaktički šok", ističe on.

Pojavile se na Vračaru

Do sada su se uglavnom javljajli stanovnici Vračara da su ih primetili, ali Ćurčić objašnjava da ih ima u svim delovima grada, a najviše na Košutnjaku, Avali i Topčideru.

"Prirodna staništa naših vrsta škorpija su uglavnom šume, gde se tokom dana sakrivaju na mračnim i vlažnim mestima (u stelji, ispod kamenja i trulih panjeva, u pukotinama u zemljištu, ispod mahovine), a tokom noći love. Najveći broj škorpija u Beogradu i okolini je registrovan u Košutnjaku, Topčideru i na Avali, ali su primećene i u samom centru grada (na Kalemegdanu i Tašmajdanu). Sreću se povremeno i po stanovima i zgradama, pre svega onima u blizini šuma, parkova i dvorišta. Čest je i slučaj da se nalaze u podrumima, gde je povećan stepen vlage. Osim na Vračaru, do sada su evidentirane i u stanovima na opštinama Savski venac, Stari grad i Palilula, na kojima se ujedno nalazi veliki broj zelenih površina i parkova, koje im odgovaraju za razvoj. Zasigurno je da ih ima i u drugim delovima grada, u kojima se nalaze staništa koja im pogoduju", ističe Ćurčić.

Najbolje ih ne dirati

Nije preporučljivo da se škorpije diraju jer će nas ubosti otrovnom bodljom. Tako parališu organizme kojima se hrane, ali se i brane od drugih predatora. Ne savetuje običnim građanima da pokušavaju da uhvate škorpije.

"Preporuka je da ih građani izbegavaju. U slučaju da se pojave u stanovima u većem broju, potrebno je da se kontaktiraju nadležne službe za dezinfekciju i dezinsekciju prostora" savetuje dr Ćurčić.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI