ONE DRŽE SVU MOĆ U SVOJIM RUKAMA Ne udaju se, imaju ljubavnika koliko žele, novac i vlast
U njihovom jeziku ne postoje reči koje bi opisale oca ili muža, čovek živi u kući svoje majke do smrti i nema svoju imovinu.
"Kad bi žene vladale svetom, ne bi bilo ratova" – samo je jedna od mnogih poslovica koje ukazuju na vrline žene kao vladarke. Međutim, da ovo nije prazna priča svedoči i primer iz Kine, gde i danas živi pleme Mosuo, koje je poznato i kao kraljevstvo žena i koje se smatra možda poslednjim matrijarhtom na svetu. Za razliku od ostatka Kine gde su ženska deca uglavnom nepoželjna, ovde je poželjno imati ćerku jer su ona ta koja se više cene od muškaraca.
Mosuo su mala etnička grupa koja živi u provincijama Junan i Sečuan u Kini, blizu granice sa Tibetom. Sastoji se od oko 40.000 stanovnika, od kojih mnogi žive u regionu Jongning, oko jezera Lug, koje se nalazi visoko na Himalajima. Pleme Mosuo ima prilično dugu istoriju, koja datira čak 2.000 godina.
Ono što je specifično za ovo pleme svakako je da su oduvek negovali tradiciju i kulturu matrijarhata. Naime, u ovom plemenu žene su te koje uvek donose odluke i koje su na čelu porodice. Svaka porodica se obično sastoji od 10 ili čak više članova, ali je sva imovina uvek u rukama žena.
Ono što je specifično za ovo pleme je da praktikuju neku vrstu "otvorenog, liberalnog braka", gde je ženama dozvoljeno da imaju ljubavnika koliko žele. U stvari, njih ne vezuje klasičan brak, već muškarci, koje Mosuina žena poželi, dolaze u njenu kuću noću, prenoće sa njom i moraju da napuste kuću pre zore. Ako žena ne želi vezu sa bivšim ljubavnikom, ona simbolično stavlja muške cipele ispred svojih vrata, dajući mu do znanja da je njegovo mesto zauzeto.
Ako se iz takvog odnosa rodi dete, to dete odgaja porodica majke i dete dobija majčino prezime. Inače, u prošlosti je pleme Mosu bilo prilično izolovano i nije imalo skoro nikakav kontakt sa spoljnim svetom. Međutim, poslednjih godina njihovo mesto je postalo poznata turistička destinacija i polako se otvaraju svetu.
Štaviše, pokazali su se kao izuzetno gostoljubivi. Iako mnogi smatraju da je pleme Mosul poslednji matrijarhat na svetu, činjenica je da se njihova zajednica ne može porediti sa ostatkom sveta jer je dugo bila izolovana, pa samim tim ni sa vrednostima zapadnog sveta.
Naime, dok je žena glava kuće i sve svoje imovine, činjenica je da oni danas nisu toliko uključeni u aktivno odlučivanje, ali je to ipak prepušteno muškarcima. Zapravo, u ovom plemenu muškarci nemaju nikakve posebne obaveze: dakle, nemaju posao, odmaraju se po ceo dan, a sve da bi se odmorili za noćne posete svojim ženama.
Uopšte, njihova jedina uloga je stočarstvo i ribolov. Inače, ono što je za ovo pleme bitno naglasiti je da se žene iz plemena ne udaju, odnosno nemaju nikakve klasične bračne ceremonije.
U stvari, u njihovoj kulturi i tradiciji, imati samo jednog partnera predstavlja nepoštovanje prema njihovim precima, niti se smatra prikladnim. Zato u njihovom jeziku nema reči za oca ili muža.
Postoji nekoliko aspekata Mosu kulture koji privlače pažnju ostatka sveta, a jedan od najvažnijih je liberalni odnos, gde žena može da izabere svog ljubavnika, a da ne mora da živi sa njim pod istim krovom.
U stvari, zajednički život se uopšte ne preporučuje jer to jednostavno nije u njihovoj tradiciji. Nije tajna da žene Mosua ne veruju u brak, barem ne u instituciju braka kakvu poznajemo. Inače, muškarci nemaju svoju imovinu i do kraja života žive u kući svoje majke.
Svake noći odlaze kod žene koja ih poziva, tu borave celu noć, a pred zoru se vraćaju u majčinu kuću. Zanimljivo, niko od njih svoju vezu ne shvata ozbiljno. Naime, kada više ne žele da se druže, odnosno kada žena više ne želi da poziva svog ljubavnika u kuću, rastaju se mirno, bez suda i bez razvoda.
Ono što je specifično za ovu zajednicu jeste da muškarac i žena mogu biti i u dugogodišnjoj vezi, ali njihova imovina sigurno nikada neće biti zajednička jer je sve materijalno uglavnom u vlasništvu žena. Štaviše, majke ostavljaju svu svoju imovinu nakon smrti svojim ćerkama, nikada svojim sinovima, iako im je dozvoljeno da žive u kući svoje majke.
Deca rođena kao rezultat takvog odnosa pripadaju isključivo majčinoj porodici, a očevi imaju minimalan kontakt sa decom. Najveći muški uzor ovoj deci je njegov stric, koji ima bolji položaj u ovom društvu od biološkog oca deteta.
Prema pravilima plemena, devojčice ne smeju da nose suknju do 13. godine, kada se zvanično „uvode u društvo”, a zatim od majke dobijaju posebnu sobu da dovode svoje „momke”. Zanimljivo je da žena nikada neće pričati o svojim intimnim stvarima u prisustvu muškarca jer je intimnost rezervisana isključivo za žene.
Takođe, kada žene iz plemena žele da pokažu muškarcu da im je zanimljiv, ona će mu ostaviti otvorena vrata da ga poseti noću. Kao što je već rečeno, stričevi su, dakle, majčina braća važnija od očeva.
Ujaci su ti koji čuvaju sestrinu decu, a kad stričevi ostare, o njima se brinu sestrići. Iako je poslednjih godina povećano interesovanje turista za njihov kraj, zanimljivo je da Mosua žene nikada neće gledati nekoga „sa strane“, već samo Mosua muškarci.
Takođe, ono što je specifično za njihovu kulturu jeste da stari i nemoćni nikada ne odlaze, već porodice o njima brinu do kraja. Pleme Mosua, uprkos spoljnim uticajima, i dalje je veoma jaka zajednica i pripadnici plemena uvek stavljaju na prvo mesto u odnosu na strance i turiste.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (1)
Dragi
18.04.2022 21:03
Jel ovim hoćete da kažete da treba da živimo istim životom zar ovo nije propaganda kao za eldži populaciju ,drogu u medicinske svrhe gde je kraj ovim besmislica a izgleda da se bliži kraj sveta zbog ovakvih glupoati