Naučnici otkrili nešto neverovatno: Pečurke imaju mogućnost da međusobno komuniciraju

Naučnici sa Univerziteta zapadne Engleske ubacili su elektrode u četiri vrste gljiva…

i otkrli da pečurke kao da koriste električne impulse za internu komunikaciju.

Matematička analiza električnih signala koje gljive naizgled šalju jedna drugoj identifikovala je obrasce koji imaju upadljivu strukturnu sličnost sa ljudskim govorom. Prethodna istraživanja su sugerisala da gljive provode električne impulse kroz dugačke, podzemne filamentne strukture zvane hife – slično tome kako nervne ćelije prenose informacije kod ljudi.

Čak je pokazalo da se brzina aktiviranja ovih impulsa povećava kada hife gljiva koje vare drvo dođu u kontakt sa drvenim blokovima, povećavajući mogućnost da gljive koriste ovaj električni “jezik“ da dele informacije o hrani ili povredama sa udaljenim delovima sebe. , ili sa partnerima povezanim sa hifama kao što su drveće.

Ali da li ovi nizovi električne aktivnosti imaju nešto zajedničko sa ljudskim jezikom? Smatra se da su žarišta mikoriznih gljiva ugrožena, od poljoprivrede, urbanizacije, zagađenja, nestašice vode i klimatskih promena.

Da bi istražio, profesor Endrju Adamacki sa nekonvencionalne računarske laboratorije Univerziteta zapadne Engleske u Bristolu analizirao je obrasce električnih šiljaka koje su generisale četiri vrste gljiva – enoki,Schizophyllum commune, duhovi i gljive gusenice. On je to učinio tako što je ubacio sićušne mikroelektrode u supstrate kolonizovane njihovim krpeljem niti hifa, njihovim micelijama.

“Ne znamo da li postoji direktna veza između uzoraka šiljaka u gljivama i ljudskog govora. Verovatno ne“, rekao je Adamacki.

“S druge strane, postoji mnogo sličnosti u obradi informacija u živim supstratima različitih klasa, porodica i vrsta. Samo sam bio radoznao da uporedim.”

Istraživanje, objavljeno u ” Royal Society Open Science“, otkrilo je da su se ovi šiljci često skupljali u nizove aktivnosti, koji podsećaju na rečnike od do 50 reči, i da se distribucija ovih „dužina reči gljivica“ blisko poklapa sa distribucijom ljudskih jezika.

Najverovatniji razlozi za ove talase električne aktivnosti su održavanje integriteta gljivica – analogno vukovima koji zavijaju da bi održali integritet čopora – ili prijavljivanje novootkrivenih izvora atraktanata i repelenata drugim delovima njihove micelije, predložio je Adamcki.

„Postoji i druga opcija – oni ništa ne govore“, rekao je on. “Vrhovi micelijuma koji se razmnožavaju su električno naelektrisani, i, stoga, kada naelektrisani vrhovi prođu u paru diferencijalnih elektroda, beleži se skok u razlici potencijala.”

Šta god da predstavljaju ovi „događaji velikog porasta“, ne izgleda da su slučajni, dodao je on.

Uprkos tome, drugi naučnici bi želeli da vide više dokaza pre nego što budu spremni da ih prihvate kao oblik jezika. Drugi tipovi pulsirajućeg ponašanja su ranije zabeleženi u mrežama gljivica, kao što je pulsirajući transport hranljivih materija – verovatno uzrokovan ritmičkim rastom dok gljive hrane hranu.

„Ovaj novi rad otkriva ritmičke obrasce u električnim signalima, slične frekvencije kao i pulsevi hranljivih materija koje smo pronašli“, rekao je Dan Beber, vanredni profesor bionauka na Univerzitetu Ekseter i član odbora za istraživanje gljivične biologije Britanskog mikološkog društva.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI