SVI POLUDELI ZA BLAGOM KRALJA MILUTINA Srbi hrle u ova brda, kažu da su puna zlata

Ovo područje je poznato zbog bogate istorije i sve je privlačnije turistima, ali i tragačima za „zakopanim zlatom“ kralja Milutina koji je ovde imao svoje dvore.

Legende i narodna predanja o skrivenom blagu kralja Milutina i napušteni rimski rudnici glavni su pokretači zlatne groznice u selima oko Lukovske Banje. Retko ko od meštana Štava, Mrče i drugih sela hoće javno da priča o potrazi za skrivenim blagom, a Milisav je rekao da je od malih nogu počeo da traži blago.

Selo Štava smešteno je na administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom. Zbog bogate istorije sve je privlačnije turistima, ali i tragačima za „zakopanim zlatom“ kralja Milutina koji je ovde imao svoje dvore. Milisav Tomić iz sela Štava kaže da je budakom prokopao brda i doline, mesta pokraj rudnika i reka kako bi našao zlato. Kao dete slušao je priče kako ga ovde u izobilju ima.

„Već 50 godina kako kopam zlato nigde nisam iskopao, a kažu da ga ima po brdima, ali treba ga naći“, rekao je Milisav Tomić iz sela Štava.

Njegove komšije nerado govore o kopačima zlata, ali veruju narodnom predanju po kome napuštena rudarska okna kriju blago kralja Milutina i zlatnu žicu.

„Čuli smo da ima zlata i povremeno viđamo neke ljude koji dolaze. Pre par godina iz onog brda je išao neki žuti potok. Dolazili su neki i ispitivali, pretpostavljali su da je to neki deo zlata“, rekao je Vukašin Miletić iz sela Štava.

Na ovom području otkriveni su tragovi 215 topionica u kojima se topila ruda gvožđa, olova, srebra i zlata.

„Ovde je bilo raznih ruda, moguće je i zlatne rude, o čemu svedoče danas toponimi, kao što su Zlatna čuka ili Zlatna reka koje možemo naći u okolini Lukovske banje koji sasvim sigurno svedoče o jakom rudarstvu u prošlosti“, istakao je Milan Savić, arheolog.

Ovaj kraj procvat je doživeo za vreme vladavine kralja Milutina, koji je u obližnjoj Lukovskoj banji imao letnjikovac, a u Štavi crkvu. Od Kuršumlije preko Kopaonika, a dalje do mora prolazio je glavni trgovački put koji je spajao istok i zapad.

Ljudi ovde sada žive uglavnom od poljoprivrede, ali šansu vide i u turizmu, jer se nadaju da će iskoristiti blagodeti koje im priroda daruje uz bogato istorijsko nasleđe.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI