Naučnici dali objašnjenje: Zašto smo loše raspoloženi i pospani kada pada kiša?

Loše raspoloženje izazvano lošim vremenom je toliko uobičajeno da čak postoji i medicinski naziv za njega, poznat kao “Sezonska depresija”.

Serotonin i melatonin

Prema nekim studijama, za loše raspoloženje u toku kišnih dana odgovorna su dva hormona: serotonin i melatonin.

Serotonin je hemikalija koja nam pruža opšti osećaj blagostanja, energije i dobrog raspoloženja. Kada je nivo serotonina nizak, veće su šanse da ćemo se osećati pospano, umorno, i generalno biti lošijeg raspoloženja.

Melatonin je, s druge strane, hemikalija koja nam pruža osećaj pospanosti. Kada naše oči detektuju tamu one šalju signal do mozga koji zatim otpušta hormone melatonina koji inače služi u telu i za uspostavljanje ciklusa spavanja.

Važno je napomenuti da se veza između ovih hormona i lošeg raspoloženja tokom sivih i tmurnih dana još uvek proučava, iako se generalno veruje da su dokazi poprilično očigledni. Poznato nam je da mozak otpušta serotonin, koji nam podiže nivo raspoloženja, kada oči detektuju svetlo, a melatonin, koji nas uspava, kada detektuju tamu.

Miris kiše 

Još jedan dobar razlog zbog kog nam se spava kada je kiša mogao bi biti miris  to jest, sam miris kiše.  Svi znamo kako zemljino tlo miriše tokom ili posle kiše.

Ovaj miris deluje umirujuće i opuštajuće na naš mozak. On se proizvodi kada organska supstanca pod imenom geozmin reaguje pri dodiru sa biljnim uljima prisutnim u zemljištu. Ova ulja luče biljke kako bi se sprečilo klijanje semena kada je vreme suvo. Dok pada kiša, biljna ulja se rastvore i semena mogu da rastu.

Osim toga, miris koji se javlja nakon grmljavine takođe može biti razlog pospanosti. Ovaj miris koji podseća na sveže opranu posteljinu potiče od arome ozona.

Kada udari grom, molekuli kiseonika se raspadnu i ponovo formiraju. Mnogi od njih nastavljaju svoj život kao dvostruka molekulska struktura kiseonika, ali se neki pretvaraju u trostruki molekularni oblik, tj. ozon. Miris ozona je umirujući i može izazvati spavanje.

Nizak atmosferski pritisak

Nizak atmosferski pritisak neminovno dovodi do kiše, a kada je atmosferski pritisak u padu, tada se i pritisak kiseonika u vazduhu takođe smanjuje. U ovom stanju, ljudsko telo oseća nisku količinu kiseonika oko sebe, a ta situacija usporava metabolizam, što nas može učiniti sporijim i pospanim.

Smanjena dnevna vidljivost

Ljudski organizam se prilagođava u skladu sa prisustvom sunčeve svetlosti. Dnevno svetlo je namenjeno radu, dok noć služi za odmor. Kada pada kiša, sunčeva svetlost nestaje, tako da i jutro i popodne izgledaju kao veče, zbog čega je naše telo sklonije da samo od sebe zatvara oči.

Zvuk kiše

Živimo u veoma bučnom svetu u kom praktično ne postoji tišina, jer je uvek oko nas izvesna pozadinska buka. Kada pada kiša, svi drugi zvuci su prigušeni. Obično kiša pada u stalnom ritmu i zvuk koji ona proizvodi deluje nam kao uspavanka. Ovaj efekat kiše zaista može da nas uspori i učini nas iznenada veoma sanjivim.

Psihološki aspekt

Kada je sunčano i svetlo oko nas, skloniji smo tome da budemo aktivni. Sunčeva svetlost tokom dana povezana je sa radom, aktivnošću i vremenom za razonodu. Kada vidimo kako se svi brzo kreću oko nas i mi težimo da pratimo taj njihov ritam. Kada kiša pada, mi nismo napolju niti smo u dodiru sa osobama čiji bismo ritam pratili, pa nas iz čisto psiholoških motiva kiša čini usporenim, lenjim i umornim, pa samim tim i pospanim.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI