VERSAJ Raskošna rezidencija francuskih kraljeva čuva neprocenjivu riznicu francuske monarhije

Dvorac Versaj je nastao kao lovački dvorac Luja XIII, koji su od 1661. znatno dogradile arhitekte Luja XIV. Luj le Vo, Fransoa Dorbej, Žil Arden-Mansar i Rober de Kot. Unutrašnju dekoraciju je dizajnirao Šarl Lebren, a parkove Andre le Notr. Tako je nastao po mnogima najlepši od svih dvoraca Evrope. Unutar zidina Versaja živelo je oko 6.000 ljudi, a dvorac ukrašavaju mnogobrojne fontane i predivno zelenilo. U dvorcu se nalazi i znameniti stoni astronomski sat. Važna dvorana je Galerija ogledala, u kojoj je 1919. godine potpisan Versajski ugovor i tako okončan Prvi svetski rat. Versaj prestaje da bude kraljevska rezidencija 1789. godine nakon Francuske revolucije.

Prvi lovački dvorac

Ime Versaj sa sobom nosi svoj nekadašnji koren „versare“, što znači kopati, i odnosi se na malo selo i njegove njive koja su se ovde nalazile. U selu Versaju nalazile su se ruševine starog zamka i mlin koji je Luj XIII koristio kao sklonište kada bi išao u lov. Godine 1623. kralj je na mestu mlina podigao malu lovačku kuću u kojoj je 1624. prvi put prenoćio. Hroničar Fransoa de Basompjer je opisao ovu kuću kao „ubogi zamak, kome ni siromašni plemić ne bi zavideo“. Kada je kralj ukrupnio svoj posed u Versaju, njegov arhitekta Filibert de Roj je između 1631. i 1634. proširio zdanje u trokrilni lovački dvorac. Stari zamak je kasnije uklonjen.

Dvorac je bio okružen opkopom, sagrađen od cigle i kamena peščara. Bio je ukrašen u stilu ranog francuskog baroka. Ova građevina se još uvek može identifikovati kao zgrada koja okružuje Mermerno dvorište, najmanje od tri reprezentativna dvorišta dvorca Versaj. Posle smrti kralja Luja XIII, dvorac je nasledio njegov naslednik, Luj XIV. Mladi kralj je tu često odsedao posle preuzimanja vlasti 1661. Odlučujući impuls za izgradnju novog dvorca u Versaju dao je ministar finansija Nikola Fuke. On je sebi sagradio spektakularan dvorac Vo le Vikont, koji je ostavio trajan uticaj na dvorski barok u Francuskoj, ali i razljutio kralja. Luj XIV je naslutio da Fuke gradi grandiozan dvorac novcem iz državne kase, pa ga je smenio i bacio u tamnicu. Luj je kasnije razgovarao s Fukeovim arhitektima i poverio im dogradnju malog dvorca svoga oca. Od 6. maja 1682. kralj je prebacio svoju vladu u ovaj dvor.

Struktura

Građevine su grupisane oko niza dvorišta u centru, zajedno čine veliki deo grada, i orijentisane su tako da vode ka srcu dvorca. Veliko Ministarsko dvorište se nadovezuje na Kraljevsko dvorište i na kraju na manje Mermerno dvorište ispred prvobitnog lovačkog dvorca. Glavna zgrada starog dvorca je služila kao rezidencija kralja i njegove porodice, dok su prostrana krila i ostale zgrade služile za dvorjane. Baštenska fasada dvorca je dekorisana u stilu francuskog klasicističkog baroka. U arhitekturi dominiraju horizontale, i samo stubovi i ukrasne skulpture razbijaju strogost fasade od peščara. Završna balustrada na drugom spratu je ukrašena kamenim vazama i predstavama trofeja. Fasada okrenuta prema gradu je rađena u starijem prilagođenom stilu mermernog dvorišta. Izgrađena je od cigle s istaknutim elementima od peščara. 

Zamak u brojkama

Površina dvorca je 67.121 m², od kojih je oko 50.000 otvoreno za javnost. U njemu se nalazi 700 soba, 2.512 prozora, 352 dimnjaka (u 18. veku 1252), 67 stepeništa i 483 ogledala. Tu je i oko 6.000 umetničkih slika, 2.100 skulptura i 5.000 komada nameštaja i drugih umetničkih predmeta. Park dvorca Versaja prostire se na 815 hektara (8.000 pre revolucije), od čega su 93 hektara vrtovi. Park sadrži 200.000 stabala drveća i pedesetak većih fontana. On obuhvata više objekata i lokacija kao što su: veliki i mali Trijanon, kraljičino selo, veliki i mali kanal, menažerija, veliki voćnjak i jezero sa labudovima i patkama.

Galerija ogledala i kraljevske spavaće sobe

U centru dvorca, na prvom spratu i celom njegovom dužinom prostire se 75 metara duga i 10 metara široka Galerija ogledala koja povezuje salone rata i mira. Saloni su nekad bili hodnici ka apartmanima kraljevskog para, gde je salon rata bio namenjen kralju, a salon mira kraljici. Galerija ogledala povezuje apartmane kraljevskog para i ukrašena je sa 30 slika na tavanici koje glorifikuju kralja. Sedamnaest velikih ogledala reflektuju sliku parka i svetlost sunca po danu, dok noću reflektuju svetlost sveća. Galerija ogledala je korišćena i za proslave, ali joj je osnovna funkcija bila dvorska promenada, gde su se dvorjani okupljali u nadi da će sresti kralja. Pošto nije bilo dozvoljeno direktno se obraćati kralju, nadali su se da im se on obratiti ili da će ih povezati neki uticajni posrednik. Veličina dvorane je bila namerno odabrana tako da se na distanci može mimoići s neželjenim sagovornikom.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI