LUVR Najčuveniji muzej na planeti

Muzej se nalazi u Palati Luvr koja je započeta izgradnjom tvrđave u kasnom 12. veku u vreme vladavine Filipa Drugog. Ostaci tvrđave su vidljivi u podrumu muzeja. Ova građevina je više puta proširivana i tako se formirala Palata Luvr koja je služila kao francuski dvor. Palata Luvr ima tri krila: Rišelje, Viši i Denon.

Godine 1682. Luj XIV je odabrao dvorac u Versaju kao svoju rezidenciju, dok je Luvr ostao mesto gde je bila izložena kraljevska kolekcija umetničkih predmeta. Od 1692. tu je smeštena zbirka antičkih skulptura. Iste godine u Luvru je počela da radi Kraljevska akademija slikarstva i skulpture. Na dogradnji Luvra je radilo više značajnih arhitekata, a za vreme Francuske revolucije Nacionalna skupština Francuske je 1791. odredila da Palata Luvr treba da služi kao muzej u kome će se izlagati nacionalna remek-dela.

Muzej je otvoren 10. avgusta 1793, kada je izloženo 537 slika, od kojih je većina pripadala konfiskovanoj kraljevskoj i crkvenoj imovini. Zbog strukturnih problema građevine Luvra, muzej je bio zatvoren od 1796. do 1801. Pod Napoleonom kolekcije su znatno uvećane i sam muzej je dobio njegovo ime (Musée Napoléon). Posle Napoleonovog poraza kod Vaterloa mnoga opljačkana dela su vraćena prethodnim vlasnicima. Kolekcija je obogaćena u vreme vladavine Luja XVIII i Šarla X, dok je tokom Drugog francuskog carstva muzej dobio oko 20.000 novih eksponata. Nakon toga zbirke su se stalno obogaćivale donacijama i poklonima.

Ovaj muzej sadrži jednu od najbogatijih umetničkih zbirki na svetu, a procenjuje se da bi posetiteljima trebalo oko pet nedelja da na odgovarajući način pregledaju sva dela. Vrlo bogate muzejske kolekcije podeljene su na osam odeljaka: egipatski, bliskoistočni, grčki, etruščanski i rimski antikviteti, te islamska umetnost, slike, skulpture, predmeti primenjenih umetnosti, grafike i crteži. U njemu se nalazi i zbirka umetničkih predmeta i stilskog nameštaja, kao i neprocenjiva galerija slika svih evropskih naroda i umetničkih razdoblja do kraja 19. veka.

Mona Liza iza neprobojnog stakla

Verovatno najčuveniji eksponat Luvra je Mona Liza, portret firentinske dame Lize de Đokondo, koju je 1517. godine naslikao Leonardo da Vinči. Leonardo je pre smrti prodao ovu sliku kralju Fransoa Prvom, koji ju je izložio u dvorcu Amboaz. Kasnije je ova slika, dimenzija 77 x 53 centimetra, preseljena u dvorac Fontenblo, a najzad u Versaj, u zbirku Luja XIV. Posle Francuske revolucije slika je premeštena u Luvr. Napoleon Bonaparta ju je izložio u svojoj spavaćoj sobi, ali posle njegovog  poraza, slika je vraćena u Luvr.

Nakon izbijanja Drugog svetskog rata, kustosi Luvra su sakrili Mona Lizu 1940. bojeći se da bi je nemački nacisti mogli prisvojiti za muzej koji je Herman Gering planirao da otvore u Lincu. Slika je ponovo javno izložena tek oktobra 1947. Dva puta su vandali napali ovo umetničko delo: prvi put je kiselina teško oštetila donji deo slike, a drugom prilikom napadač je kamenom razbio zaštitno staklo i oštetio mali fragment Mona Lize. Od tog doba slika je zaštićena iza specijalnog blindiranog stakla.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI