DANAS POČINJE GOSPOJINSKI POST I SLAVIMO ČAK 7 SVETITELJA Ujutru obavezno uradite ovu stvar i sačuvajte se od zla

Gospojinski post uvek počinje 14. avgusta, na dan Svetih mučenika Makaveja, a prethodi velikom hrišćanskom prazniku Uspenju presvete Bogorodice, poznatijem kao Velika Gospojina, koji se proslavlja 28. avgusta i poznat je kao praznik majki i dece, kada žene obavezno treba da se pričeste.

Post traje 14 dana, posti se na vodi i ulju, izuzev praznika Preobraženja Gospodnjeg 19. avgusta, kada je dozvoljeno jesti ribu.

Ono što čak ni mnogi vernici ne znaju jeste da je Gospojinski post strožiji od Božićnog i Apostolskog, pa pravoslavni hrišćani zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici ovaj post poste kao i Veliki Vaskršnji post.

Prema narodnom verovanju, svi običaji na sutrašnji dan vezuju se za vodu i bosiljak za koji se veruje da je božja biljka. Zato običaji nalažu da se na taj dan u jelo stavi malo ove biljke i posluži ukućanima, kako bi vas Presveta Bogorodica zaštitila od zla.

Gospojinski post se prvi put spominje u spisima Teodora Studita 826 godine, a konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166, u vreme Patrijarha Luke Hrisoverga i cara Manojla I Komnina.

Treba imati u vidu i da post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od jela životinjskog porekla. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela.

Telesni post je samo neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti, koje se raspiruju kroz telesne želje. Stvarni post koji obuhvata i telesni i duhovni aspekat, privodi čoveka smirenju. Oslobađanje duha i tela od pogrešnih misli i dela uz molitve predstavlja suštinu hrišćanskog posta.

Danas je u kalendaru srpske pravoslavne crkve zaista neobičan dan. Naime, crkva i vernici se ne sećaju jednog, već čak sedam svetitelja – sutra je dan sedam mučenika, braće Makaveji.

Sveti mučenici Makaveji su starozavetni svetitelji i mučenici iz 2. veka pre nove ere. Njihov život opisan je u Knjigama Makavejskim, koji su sastavni deo Svetog pisma.

Braća Avim, Antonin, Gurije, Eleazar, Evsevon, Adim i Markel, njihova majka Solomona, i njihov učitelj Eleazar postradali su mučenički 166. pre nove ere od strane imperatora Antioha XI Epifana koji je pokušao da u Jerusalimu uvede paganske običaje. On je u Jerusalimski hram postavio kip grčkog paganskog boga Zevsa, i prisiljavao Jevreje da se njemu poklone.

Sveštenik Eleazar, koji je bio posvećen Mojsijevom zakonu i jedan od Sedamdeset i dva prevodilaca Svetog pisma sa jevrejskog na grčki, prvi je odbio da se pokloni paganskom božanstvu i zbog toga ubijen u mukama. Istu hrabrost pokazali su i njegovi učenici, sedmoro braće Makaveja i njihova mati Solomona. Zbog toga su osuđeni, mučeni i ubijeni sredinom 2. veka pre nove ere.

Mošti mučenika Makaveja danas se čuvaju u bazilici Svetog Andreja u Kelnu u Nemačkoj.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI