Jedno od sedam svetskih čuda

Građevina je korišćena u drevnom Rimu kao mesto za javne spektakle. Ovi spektakli su varirali od duela gladijatora, gladijatora i životinja (medvedi, krokodili, lavovi itd.) do simulacije istorijskih bitaka i egzekucija. Zdanje su konstruisali carevi Flavijevske dinastije, nakon vladavine Nerona. Koloseum je stoga bio poznat kao Flavijev amfiteatar, po dinastiji imperatora Flavija. Izgradnja Koloseuma je započeta 72. godine n.e. za vreme vladavine prvog člana dinastije, Vespazijana, a završena je od strane njegovog sina i naslednika Tita, 80. godine n.e. Prema nekim izvorima potrebna sredstva za takav projekat su skupljena iz mnogobrojnih ratova i iz opsade Jerusalima i Jevrejskog ustanka 70. godine n.e. Dalje modifikacije su izvršene tokom vladavine Domicijana(81–96).

Koloseum je najveći amfiteatar na svetu i prema određenim procenama mogao je da primi između 50 i 80 hiljada ljudi, dok je u proseku imao oko 65.000 publike. Lokacija na kojoj se nalazi amfiteatar je krajnje karakteristična. Nakon velikog požara 69. godine n.e. poslednji član dinastije Klaudije-Julije, Neron je zauzeo opustošenu oblast i sagradio veliku palatu sa baštama-Domus Aurea, koja se prostirala na čitavih 1,2 km². Ovaj kompleks je imao i veštačko jezero, a nakon Neronove smrti na mestu gde se nalazilo jezero je sagrađen Koloseum. Neki smatraju da je to bio simboličan gest da se narodu vrati ono što je Neron prisvojio za svoju ličnu upotrebu. Ovo je ujedno i razlog iz kog se rimski amfiteatar nalazi u centru grada, a ne na periferiji.

Godine 217, Koloseum biva teško oštećen u požaru koji je najverovatnije bio izazvan udarom groma. Građevina nije bila u potpunosti obnovljena sve do 240. godine. Koloseum je prošao kroz brojne restauracije sve dok konačno nije izgubio svoju svrhu. Poslednje gladijatorske borbe se pominju oko 435. godine, ali se organizovani lovovi na životinje nastavljaju do 523. godine. U šestom veku mala crkva je sagrađena u areni, a sama arena je bila korišćena kao groblje. Do 12. veka veliki prazan prostor koji se nalazio ispod tribina, na kojima su nekada sedeli gledaoci, je pretvoren u prodavnice i mesta za stanovanje. Koloseum je bio korišćen i kao zamak do 1349. godine kada je građevina oštećena u velikom zemljotresu. Kasnije se čak i jedan verski red uselio u Koloseum i zauzimao jedan deo građevine sve do kraja 19. veka. Kako je vreme odmicalo, sa nekada slavnog Koloseuma su skidani delovi građevine koji su se na drugim mestima koristili kao građevinski materijal. Fasada ove građevine je obnovljena 1807. i 1827. godine, a unutrašnjost je preuređena 1831, 1846, i 1930. godine dok je tek za vreme vladavine Benita Musolinija arena u potpunosti istražena.

Simbol Rimskog carstva

Iako je delimično uništen zbog oštećenja izazvanih zemljotresima i pljačkašima kamena, Koloseum je još uvek ikonski simbol Rimskog carstva. On je jedan najpopularnijih turističkih atrakcija u Rimu, a isto tako je povezan sa Katoličkom crkvom, pošto svakog Velikog petka Papa predvodi bakljama osvetljen procesiju „Puta Krsta” koja počinje u oblasti oko Koloseuma.

Koloseum ima trospratnu fasadu. Prizemlje je urađeno u dorskom stilu. Prvi sprat u jonskom. Drugi u korintskom. Tačno je poštovan red nastajanja ovih stilova u Grčkoj. I poslednji, treći sprat, ukrašen je pilastrima (dekorativnim elementima).

zabrana lokacija bila je ravna površina niske doline između brežuljaka Celio, Eskvilin i Palatin, kroz koju je tekao kanalisani potok. Do 2. veka p. n. e. ova oblast je bila gusto naseljena. Ona je bila opustošena Velikim rimskim požarom iz 64. godine, nakon čega je Neron zaplenio veliki deo područja i dodao ga svom ličnom domenu. On je izgradio grandioznu Domus Aurea na tom mestu, ispred koje je napravio veštačko jezero okruženo paviljonima, baštama i tremovima. Postojeći akvadukt Akva Klaudija je produžen da napaja vodom ovu oblast i gigantski bronzani Kolos Nerona je podignut u blizini na ulazu u Domus Aurea. Mada je Kolos očuvan, najveći deo Domusa Aurea je porušen. Jezero je bilo ispražnjeno i zatrpano, i prostor je iskorišten kao lokacija za novi Flavijanov amfiteatar. Gladijatorske škole i druge pomoćne zgrade su izgrađene u blizini unutar nekadašnjeg područja Domus Aurea.

Izgradnja

Izgradnja Koloseuma je počela tokom vladavine Vespazijana oko 70–72 godine (73–75 godine prema nekim izvorima). Koloseum je bio završen do trećeg sprata u vreme Vespazijanove smrti 79. godine. Gornji sprat je završio njegov sin, Tit, 80. godine, inauguralne igre su održane 80. ili 81. godine. Kasije Dion navodi da je preko 9.000 divljih životinja ubijeno tokom inauguralnih igara amfiteatra. Komemorativna kovanica je izdata za obeležavanje inauguracije. Građevina je bila dodatno remodelovana pod Vespazijanovim mlađim sinom, novoimenovanim carom Domicijanom, koji je izgradio hipogej, seriju podzemnih tunela koji su korišteni za smeštaj životinja i roblja. On je isto tako dodao galeriju na vrh Koloseuma da bi povećao njegov kapacitet sedišta.

Godine 217, Koloseum je u znatnoj meri oštećen velikim požarom (uzrokovanim gromom, koji je prema Dionu Kasiju) uništio enterijer amfiteatra na gornjim drvenim nivoima. Objekat nije bio u potpunosti obnovljen do oko 240. godine, a dodatne popravke su izvedene 250. ili 252, i ponovo 320. godine. Borbe gladijatora se prvi put pominju oko 435. godine. Prema podacima sa natpisa sprovedene su obnove raznih delova Koloseuma pod Teodosijem II i Valentinijanom III (vladao 425–455), verovatno da bi se popravila oštećenja uzrokovana velikim zemljotresom iz 443. godine; dodatni radovi su sprovedeni 484. i 508. godine. Sa upotrebom arena za takmičenja je nastavljeno u duboko u 6. vek. Lov na životinje se nastavio bar do 523, kad je Anicije Maksim proslavljao svoj konzulat lovom na zveri u areni, što je kralj Teodorih Veliki kritikovao zbog visokih troškova.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI