PANTEON Impresivno zdanje koje je odolelo zubu vremena

Hram je izuzetno dobro očuvan i predstavlja jedno od najbolje očuvanih građevina te starosti. Savršeno očuvani Panteon je preživeo nekoliko pljački, izmena i restauracija, a za to je delomično zaslužan vizantijski car Foka koji je ovu zgradu dao na dar papi Bonifaciju IV 608. godine. On ju je preobrazio u crkvu s nazivom Sveta Marija od mučenika. Danas se hram koristi kao hrišćanska crkva.

Raniji hram je bio pravougaoni, gledao je na jug i bio je sagrađen od travertina. Prvi ga je restaurirao ga je Domicijan nakon požara 80. g. Hadrijanova rekonstrukcija 125. godine radikalno je transformirala raniju zgradu: ulaz u hram je okrenut za 180 stepeni prema severu, a rotonda je sagrađena u praznom prostoru koji je ležao ispred prvog hrama.

Sadašnja verzija – prepoznatljiva po svom ugrađenom kolonadnom tremu koji gleda na trg i visokom, izolovanom i vidljivom valjku iznad kojeg se diže kupola - potpuno je drugačija od Panteona iz Hadrijanovog doba. Okruglo telo je nekada bilo okruženo drugim zgradama, a ispred impozantnog ulaza nalazio se dugi trg s tremovima na tri strane. Slavna rotonda nije bila vidljiva spolja budući da je bila sakrivena arkadama. Zgrada je bila jednodelna, velika i kružna prostorija prečnika 143 stope.

Da bi se rasteretila težina, zid rotonde (visok 21,7 m, debeo 6,2 m) sagrađen je pomoću posebnih arhitektonskih tehnika i od sve lakših materijala kako se diže u visinu, sve dok ne dođe do malog, vulkanskog kamenja oko okulusa. Raspored masivnih lukova podupire strukturu, pojačanu radijalnim potpornim stubovima. Oni raspoređuju težinu na osam masivnih, ali delimično šupljih lukova koji unutra izgledaju kao osam velikih niša (eksedre i ulaz) u zidnoj konstrukciji. Polukružne ili pravougaone eksedre, izmenjuju se sa osam kioska na stubovima, od kojih svaki sadrži tri niše i stoji iza dva izbrazdana, monolitna plava stuba.

Spoljni red stubova na tremu sačinjen je od osam monolita sivog granita, postavljenih na bazu od belog mramora, a na vrhu su korintski kapiteli. Stubovi u unutrašnjem redu su izrezani od ružičastog granita i čine tri prolaza: središnji prolaz koji vodi do vrata Panteona širi je od dva lateralna gde su velike niše nekada sadržale kipove Avgusta i Agripe. Ovaj veliki trem je povezan s rotondom pomoću masivnog ciglenog „avant-korpsa” prošaranog mramorom. Bronzana vrata su drvena, ali su bila intenzivno restaurirana: možda nisu ni izvorna.

Većina poda je izvorna; napravljena je od višebojnog mramora i kamena raspoređenog u dijagonalne redove kvadrata i krugova upisanih unutar kvadrata. Savršeno polukružna kupola napravljena je od jednog dela prečnika 43,5 metara: to je najveća kupola ikad izgrađena upotrebom zidne konstrukcije. Unutrašnje lice kupole podeljeno je na pet redova šiljaka, koncentrični kesoni koji završavaju u glatkom prstenu. Okulus ima prečnka od 8,9 m. Spoljno lice kupole je ukrašeno pomoću sedam prstenastih stubova, ali samo najviši deo je vidljiv. Proporcije ove zgrade su uzorne: cilindar i kupola imaju isti prečnik, što je u skladu s Arhimedovom simetrijom.

Arhitektura

Panteon je građevina simetrična s obziom na središte, tlocrt mu je kružnica ili geometrijski lik u koji se može upisati i opisati kružnica. Tlocrtno građevina se sastoji od dva bitno različita dela: velikog središnjeg prostora presvođenog kupolom i pravokutnog trema, delimično zatvorenog zidom, a na pročelju raščlanjenog stubovima. Središnji prostor zatvoren je zidom koji je s unutrašnje strane raščlanjen nišama i parovima stupova.

Uspravni presek pokazuje da se zid sastoji od dva koncentrična omotača načinjena od vodoravno položenih opeka između kojih je šupljina ispunjena betonskom smesom od kamena i maltera. Kupola je konstruisana u tri vodoravna pojasa: najdonji je od slojeva sitne opeke, središnji od naizmeničnih slojeva opeke i tufa i završni od slojeva tufa i, zbog njegove lakoće, vulkanskog kamena. U unutrašnjosti kupola počinje na otprilike dve trećine visine spoljnog valjka, pa je time, kao i većim zakošenjem donjeg dela kaseta (kvadratna udubljenja u tavanici ili svodu) kojim se stvara optička varka da se središte kupole nalazi niže nego što zapravo jeste, postignut učinak posvemašnje dominacije svoda. Taj učinak je istodobno potvrđen i oslobođen otvorom u sredini: pogled u nebo iznutra i prodor svetla i sunčanih zraka spolja naglašavaju prsten otvora, materiju i oblik kupole, njen prostor i površinu. Unutrašnji prostor je jedinstven, pregledan, statičan. Takav karakter prostora određen je pre svega potpuno uravnoteženim odnosom vertikala i horizontala (prečnik = visina).

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI