OVIH DANA VRAČARE RADE PUNOM PAROM Evo kako se sačuvati od uticaja magije i uroka

Magija je pokušaj čoveka da nasilno sebi potčini sve ono što želi, da neutrališe svaku suprotnu silu, da upozna budućnost i postigne sve što želi. Magija je ljudski izum i tehnika koja se uči.

Postoje mnogi koji ne prihvataju problem magije u ovim dimenzijama kako smo ih predstavili. Obraćanje pažnje na magiju smatraju gubljenjem vremena, i tvrde da je ona zastupljena samo kod jednog broja prevaranata i sujevernih ljudi. Kod prvih ona je unosan posao, a kod drugih strah. Međutim, svi priznaju da se magija praktikuje, da postoje hramovi i vrečevi, obredi i žrtve.

Da li je magija delotvorna?

Nesumnjivo, magija se realizuje intervencijom i dejstvom satane. Đavo, mrzeći čoveka kao ikonu Božiju, pronalazi razne metode da bi ga potčinio. Jedan od takvih najpogubnijih metoda je i magija. Svojom silom (a po dopuštenju Božijem), đavo čini da neko ozdravi, ali samo naizgled. U suštini leči telo da bi usmrtio dušu. A pridobija čovekovu dušu zahvaljujući čovekovom nestrpljenju. Sv. Jovan Zlatoust govoreći na tu temu kaže da od čoveka zavisi koliko će đavo biti efikasan: Ako mi hoćemo on je veliki (tj. moćan), ako mi hoćemo on je mali (tj. nemoćan)“ (RG 62, 225).

Da li je vračanje magija?

Duboko ukorenjena u svest naroda je vera da se zlo sprečava vračanjem. Vračanje je, ipak, magijsko bajanje propraćeno magijskim delima. Inače, cilj mu je da odagna zlo i prebaci ga na neku drugu stranu. Vračanje, pored nerazumljivih i nepovezanih bajalica, sadrži i hrišćanske molitve sa prizivanjem svetih. Ljudska fantazija je izmislila bajanja za svaku bolest: za urok, crveni vetar, čmičak, modrice, sunčanicu, ujed otrovnih životinja itd. Vračanje postoji i za životinje, biljke i sve što dolazi u dodir sa čovekom.

Mnogi misle da je vračanje istovetno sa egzorcizmom koji praktikuje Crkva za isterivanje zlih duhova. Svoje uverenje oni zasnivaju na činjenici da vračanje sadrži mnoge molitve i obraćanje svetim licima, Hristu, Bogorodici i svetiteljima. Vračanje, međutim, ne samo da nema veze sa Crkvom, nego je demonska zamka kojom đavo obmanjuje ljude. Vračanje je antropocentrično sredstvo magije, tj. zasniva se na nastojanju da se čoveku ‘pomogne’.

Unošenje svetih imena u ove demonske obrede zasniva se na uticaju idolopoklonstva, na pokušaju prevare i skrnavljenja hrišćanske molitve i simvola. Slučaj sa egzorcistima u Efesu koji se navodi u Delima apostolskim, otkriva nam prevaru u upotrebi sveštenih molitava.

Neki od putujućih Judeja egzorcista su pokušali da upotrebe ime Isusovo nad onima koji su bili opsednuti zlim duhovima. Tada im je demon odgovori: Isusa znam i Pavla poznajem, ali vi ko ste? I skočivši na njih čovek u kome beše zli duh nadjača ih i savlada, tako da goli i izranavljeni utekoše iz one kuće.“ (Dela ap. 19,15-16).

Kako se sačuvati od uticaja magije

Na osnovu svega rečenog dolazimo do zaključka da magijski momenti nisu za potcenjivanje. Šta uraditi i koje mere preduzeti da se sačuvamo od magijske mreže? Borba đavola protiv verujućeg čoveka je činjenica u koju ne sumnjamo. Ali on ipak nema tu moć da nas primora na zlo, ukoliko, naravno, mi ne pristajemo na tako nešto. Lukav je đavo“, kaže sv. Jovan Zlatoust, ali sebi je lukav, a ne nama ako smo trezveni.“ (RS 49,265).

Ako bdimo, ako pazimo, ako smo delatni neće nam moći ništa, jer je veći Onaj koji je u vama negoli koji je u svetu.“ (1. Jn. 4,4). Spasitelj razara demonska dela (1. Jn. 3,8), i blagodaću svojom naoružava svakog verujućeg. Kao što su apostoli silom imena Hristovog potčinjavali demone, tako i mi prizivanjem Njegovog svetog imena možemo ostati pošteđeni demonskog uticaja.

Međutim, u jeziku Crkve prizivanje imena Hristovog“ ne znači samo prizivanje Hrista u pomoć“, nego pre svega znači živeti u saglasnosti sa Njegovom voljom, primenjivati Njegove zapovesti, ostvarivati Njegova jevanđelska naznačenja. U tom smislu Origen kaže: Oni koji žive po Njegovom jevanđelju zaštićeni su od demona i njihove magijske mreže.“

U Hristu preporođeni čovek postaje Hram Duha Svetog, i time postaje imun na svaku demonsku prevaru, odn. postaje nepobediv (Ef. b,p). Verom, dakle, stičemo silu Hristovu koji će satreti satanu pod noge vaše“ (Rm. 16,20). Tako će se svaka magijska radnja pokazati nemoćnom.

Još jedno oružje nudi naša Crkva. A to je časni krst. Stavite na sebe znak krsta i videćete da vaši neprijatelji iščezavaju kao dim“ (RS 79,429), piše u svojoj 89. poslanici prepodobni Nil. Krstom ras-krinkavamo zamke neprijatelja i udaljujemo zle duhove. U tom smislu sv. Nikodim Svetogorac savetuje:

„Da biste se sačuvali od magije i magijskog demonskog uticaja, imajte svi, i veliki i mali, i muškarci i žene, časni krst okačen o vašem vratu. Jer se demoni boje izobraženja krsta, toliko da gde god ga vide beže od njega, kako su to jednom i sami ispovedili. Sv. Jovan Vostrijski koji je imao vlast nad nečistim silama, upitao je jednom demone: čega se najviše boje? Odgovorili su da se najviše boje triju stvari: krsta koji hrišćani nose o vratu, Svetog Krštenja i Božanskog Pričešća“ (Hristoitija, str. 228).

Svim ovim, dakle, stičemo silu Hristovu i postajemo imuni na demonske strele, jer imamo Hrista u srcima našim“ (Ef. z, 18).

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI