KRALJEVSKA PALATA Najveća monarhistička rezidencija u Evropi

Kralj Felipe Šesti i kraljevska porodica ne borave u palati, već su umesto toga izabrali skromniju palatu Sarsuela na periferiji Madrida. Palata je sada otvorena za javnost, osim tokom državnih ceremonija, mada je toliko velika da se na ruti za posetioce nalazi samo izbor najboljih soba, a ruta se menja svakih nekoliko meseci. Palata je u vlasništvu španske države, a njome upravlja Patrimonio Nacional, javna agencija nacionalne baštine Ministarstva predsedništva. Palata se nalazi na ulici jkale de Baljen u zapadnom delu centra Madrida, istočno od reke Manzanares.

Palata je na mestu mavarske palate Alkazar iz 9. veka, izgrađene kao predstraža od strane Muhameda Prvog od Kordobe i preuzeta posle 1036. od strane nezavisne mavarske Taife Toledo. Posle pada Madrida pod vlast kralja Kastilje Alfonsa Šestog 1083. godine, kastiljski kraljevi su zdanje retko koristili. 1329. godine kralj Kastilje Alfonso Jedanaesti prvi put je sazvao madridski dvor. Kralj Felipe Drugi preselio je svoj dvor u Madrid 1561. godine.

Nakon što je palata izgorela 24. decembra 1734. godine, kralj Filip Peti naredio je da se na istom mestu izgradi nova palata. Izgradnja je trajala od 1738. do 1755. godine u stilu berninijevskog dizajna. Kralj Karlos Treći je prvi put ušao u novu palatu 1764. godine.

Unutrašnjost

Unutrašnjost palate odlikuje se bogatstvom umetnosti i upotrebom mnogih vrsta finih materijala u izgradnji i uređenju njenih prostorija. Obuhvata slike umetnika kao što su Karavađo, Huan de Flandes, Fransisko Goja i Dijego Velazkez, i freske umetnika Đovanija Batiste Tijepola, Koradoa Điakuinta i Antona Rafaela Mengsa. Ostale kolekcije od velikog istorijskog i umetničkog značaja sačuvane u zgradi uključuju Kraljevsko skladište oružja, porcelan, satove, nameštaj, srebrni pribor i jedini u svetu kompletni gudački kvintet Stradivarijus.

Prvobitnu palatu je izgradio Muhamed, emir Kordobe, između 860. i 880. godine. Nakon što su Mavari proterani iz Toleda u 11. veku, dvorac je zadržao odbrambenu funkciju. Enrike III od Kastilje dodao je nekoliko kula. Njegov sin Huan II koristio ga je kao kraljevsku rezidenciju.[5] Tokom Rata za kastiljansko nasledstvo (1476) trupe Huane Beltranke bile su opkoljene u palati, a zgrada je pretrpela ozbiljnu štetu. Filip Peti obnovio je kraljevske apartmane 1700. godine. Habzburški Alkazar bio je jednostavan u poređenju sa Versajskim dvorcem u kome je novi kralj proveo detinjstvo; te je započeo seriju redizajniranja, a glavne prostorije preuređivale su kraljica Marija Lujza Savojska i princeza Ursins u stilu francuskih palata.

Na Badnje veče 1734. palatu Alkazar je uništio požar koji je počeo u prostorijama francuskog slikara Žana Ranka. Zvona upozorenja pomešana su sa pozivom na misu. Iz straha od pljačke, vrata zgrade su ostala zatvorena, ometajući napore spasavanja.

Rekonstrukcija

U 19. veku Fernando Sedmi je započeo je najobimniju obnovu palate. Cilj ovog redizajna bio je pretvoriti staromodnu zgradu u italijanskom stilu u modernu palatu u francuskom stilu. U dvadesetom veku bili su potrebni restauratorski radovi kako bi se sanirala šteta pretrpljena tokom španskog građanskog rata, popravljanjem ili ponovnim postavljanjem ukrasa i ukrasnih obloga i zamenom oštećenih zidova vernim reprodukcijama originala. Glavna fasada palate sastoji se od dvospratne rustične kamene osnove iz koje se uzdižu jonski stubovi na toskanskim pilasterima uokvirujući prozore tri glavna sprata. Gornja ploča je skrivena iza venca koji okružuje zgradu i pokrivena je velikom balustradom.  Bila je ukrašena nizom statua svetaca i kraljeva, ali su oni premešteni na drugo mesto za vreme vladavine Karlosa III kako bi zgrada dobila klasičniji izgled. Obnovom fasade 1973. godine, koja uključuje Sabitinijev balkon od četiri dorska stuba, vraćene su neke Saketijeve skulpture. Tu spadaju statue actečkog vladara Montezume II i cara Inka Atavalpe, dela Huana Paskvala de Mena i Dominga Martineza. Predstave rimskih careva Honorija, Teodosija I i Arkadija, G.D. Olivijerija i statua Trajana Felipea de Kastra postavljene su u prinčevom dvorištu. Iznad Sabatinijevog sata je kraljevski grb uz anđele sa strana, a iznad toga su zvona koja datiraju iz 1637. i 1761. godine.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI