MUZEJ PRADO Neprocenjiva riznica umetničkih dela

Muzej Prado je osnovao Fernando Sedmi u Madridu 1818. godine, a za javnost je prvi put otvoren 19. novembra 1819. godine, pod nazivom „Kraljevski muzej slikarstva Prado”. Izložena dela sakupljana su preko 300 godina i potiču iz različitih umetničkih zbirki kraljeva Španije koje su pripadale dinastijama Habzburga i Burbona. Nakon progona Izabele Druge 1868. godine, muzej menja ime u „Nacionalni muzej Prado”. Godine 1872. muzej je u svoju bogatu kolekciju uvrstio brojna nova umetnička dela koja su do tada bila u posedu španskih manastira. Posebno su zanimljive izvanredne kolekcije slika El Greka, Fransiska Goje kao i mnogih drugih španskih majstora kakvi su bili Dijego Velaskez, Hose de Ribera, Fransisko Zurbaran i Bartolomeo Esteban Muriljo. Prado poseduje i bogatu zbirku skulptura antičke Grčke i Rima, kao i brojna remek dela flamanskih i italijanskih majstora, među kojima se ističu dela Hijeronima Boša.

Zgradu u kojoj se nalazi muzej Prado prvobitno je zamislio Jose Monjino i Redondo, grof Floridablanke i prvi državni sekretar kralja Karlosa Trećeg  kao Kraljevski kabinet prirodne istorije, u okviru niza naučnih institucija zamišljenih za novo doba prosvetiteljstva. Za taj cilj, Karlos Treći je imao jednog od svojih omiljenih arhitekti, Huana Viljanuevu, takođe autora susednog botaničkog vrta i astronomske opservatorije, s kojom je učinila grupu poznatu kao „brežuljak nauka”.

Arhitektonski projekat sadašnje pinakoteke Karlos Treći je odobrio 1786. godine. To je bio vrhunac karijere Viljanueve i jedan od vrhunaca španskog neoklasicizma, mada, i s obzirom na dugotrajnost radova i naknadne troškove, konačni rezultat donekle odstupa od početnog projekta. Građevinski radovi su sprovedeni tokom vladavine Karlosa III i Karlosa IV, i zgrada je bila praktično završena na početku 19. veka. Ali, dolazak francuskih trupa u Španiju i rat za nezavisnost ostavili su svoj trag na njoj; korišćena je u vojne svrhe (kao kasarna konjice) i u to vreme praktično svedena na ruševinu; olovne ploče krovova su topljene za proizvodnju metaka.

U Muzeju Prado se nalaze važne kolekcije evropske umetnosti koju po podacima iz februara 2017. godine, čini više od 35.000 umetničkih i drugih predmeta. Oko 8.045 slika, oko 1.000 skluptura i oko 9.561 crtež, 5.973 grafička otiska, 34 grafičke matrice, 2.155 kovanih novčića, ordena i medalja i skoro 1.155 ukrasnih predmeta i drugih dekorativnih umetničkih dela, preko 15.000 fotografija, 4 rukopisane knjige i 155 ručno crtanih i grafički otisnutih mapa. Muzej je primio 2,8 miliona posetilaca 2012. godine. On je jedan od najvećih muzeja u Španiji.

Najpoznatiji rad u muzeju su Velaskezove Mlade plemkinje. Zbog ograničenja prostora, u muzeju je izlagan izbor najkvalitetnijih dela (njih oko 900). Sa proširenjem kapaciteta koje je sprovedeno pod upravom Rafaela Monea, inaugurisano 2007. godine, bilo je predviđeno da će izložena selekcija dela porasti za 50%, sa još 450 umetničkih dela. Pored toga, 2018. godine sobe severnog atika su ponovo otvorene, nakon čega je ukupni broj izloženih predmeta porastao na oko 1.700, a kada se dovrši rekonstrukcija Dvorane kraljevstava, u njoj će se izložiti između 250 i 300 slika.

Kao i drugi veliki evropski muzeji, kao što su Luvr u Parizu i Ufici u Firenci, Prado duguje svoje poreklo hobiju kolekcionarstva vladajućih kraljevskih dinastija kroz period od nekoliko vekova. Ukupna zbirka Prada odražava lične ukuse španskih kraljeva i njihovu mrežu saveza, ali i političkih neprijateljstava, što je čini jednom asimetričnom zbirkom, nenadmašnom u broju i kvalitetu dela određenih umetnika i stilova, dok je u drugim ograničena.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI