KNJIŽEVNI KONKURS Nagrađujemo kreativne penzionere

 

Hodočašće moje (ODLOMAK)

Dok mala barka preseca plave talase Jonskog mora ploveći tiho ka ostrvu Vidu, pred očima mi prolaze slike napaćene srpske vojske koja iznurena i bolesna stiže na ostrvo Krf. Razmeštena po više gradova i većih naselja ovog, jednog od najzelenijih i najlepših ostrva države Grčke.                                                                    

Koliko je pravoslavna vera jaka.

Poštena, humana za svakog težaka.

Vekovna prijateljstva,

Grka i Srba, Bogu su draga.

 I svetom Hristu mila i blaga

Bratsku ljubav su pružili nama,

Kao rođeni svom rodu.

Našem u izbeglištvu,

Srpskome narodu.

Na nekih stotinak metara od obale brodić je stao.

Stari kapetan skinuo je kapu sa glave,

i rukom napravio polukrug po moru,

sve do pučine plave.

Nestrpljivo sam čitao imena na slovo J i ovde na levoj strani hodnika nisam uspeo da pronađem. Čim sam prešao na desnu stranu, moj pogled se magnetski prikovao za ploču 896 na kojoj je pisalo: Jovan Radovanović, redov drinske divizije, Beli Potok pod Avalom.

Da, to je to što sam nestrpljivo tražio, ploču sa imenom svog pradede Jove. Suze su mi navirale na oči i ma koliko da sam se trudio, moj bol u duši pretvorio se u jecaj. Nisam se obazirao na prisutne, osećaj privrženosti i ljubavi prema tom parčetu uglačanog belog mermera pokrenuli su u meni veliki broj izmešanih emocija, od onih tužnih i žalosnih do onih uzvišenih, gordih i ponosnih. U  mislima sam sa pradedom razgovarao, ne znam ni sam kako je to moguće, ali između njega i mene jednostavno su tekle telepatske misli. Puno toga mi je rekao, a ja dao obećanje da će sve biti tako kako mi je poručio. Još uvek uplakan, polako sam se podigao na prste i celivao hladnu ploču, usput je šakom desne ruke više puta nežno milovao.  

Kada sam se malo pribrao i postao svestan okruženja oko sebe, u knjizi utisaka sam zapisao: „Dragi moj pradeda Jovo Radovanoviću, redove drinske divizije, ovde pred tvojom pločom broj 896, iako sam tužan i žalostan, osećao sam najveći ponos u dosadašnjem svom životu. Neka ti je večna slava i Bog oprosti sve grehe, a tvojoj duši podari carstvo nebesko. Tvoji potomci su ponosni na tebe i nisu te izneverili. Jer smo tvoj sin - moj deda Aleksandar, unuk Predrag - moj otac, i ja - tvoj praunuk Zlatibor, postali  vredni, pošteni i časni ljudi!

 

Alo! i Dereta poklanjaju

Autora objavljenog teksta nagrađujemo knjigom „Varoška legenda III: Neman“ Tatjane Poterjahin u izdanju „Derete“. Istorijska drama o sudbini Srbije obrađuje vreme  početka srpskog 20. veka. U središtu sukoba koje pratimo u romanu, kao trećem i poslednjem delu njene „Varoške legende“, nalaze se Gvozden, Maksim i Damjan, tri glavna lika oko kojih se plete ova priča. Oni su učesnici istorijskih događaja, ali svaki za sebe ima svoj život i u političke i ideološke sukobe uvode i ličnu dimenziju.

 

KNJIŽEVNI KONKURS Nagrađujemo kreativne penzionere

Dragi naši seniori, volite da pišete i čitate, a nemate gde da objavite svoje tekstove? Alo! i Dereta vas pozivaju da podelite s našim čitaocima svoje autorske kratke priče ili odlomke.

Tema je slobodna, a vi samo treba da pošaljete tekst dužine do 2.000 karaktera s prazninama na naš imejl poklanjamo@alo.rs uz naznaku Konkurs za kratku priču. Najbolje radove ćemo svake nedelje objavljivati i nagrađivati s Deretinom knjigom. Pustite mašti na volju i obradujte sebe knjigom, a naše čitaoce svojom pričom.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI