DANAS JE NAJRADOSNIJI HRIŠĆANSKI PRAZIK Za zdravlje, sreću, slogu i napredak, na Božić se valja ispoštovati ove običaje

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Božić, najradosniji hrišćanski praznik – dan Rođenja Isusa Hrista. Božić je porodični praznik, taj dan se ne ide u posete, sa izuzetkom polaznika ili položajnika.

Na Božić, prema starom narodnom običaju, u kuću dolazi specijalni gost koji porodici prvi čestita ovaj veliki praznik, a veruje se da je najbolje da ta osoba bude muškarac koji se naziva položajnik. Božić se slavi tri dana, a vernici se pozdravljaju sa “Mir Božiji – Hristos se rodi”, uz otpozdrav “Vaistinu se rodi”.

Pod kuće se, po tradiciji, posipa slamom da bi se dočarao skromni ambijent pećine u Vitlejemu u kojoj se po Bibliji rodio Hrist. Položajnik je prva osoba koja na Božić uđe u kuću, pali grančice badnjaka i izgovara najlepše želje za ukućane, koje se odnose na zdravlje, sreću i napredak porodice u novoj godini. Danas se završava četrdesetodnevni post a vernici se pričešćuju na svetoj liturgiji.

Kod Srba, Božić je praznik sa dosta običaja i njegova proslava počinje odlaskom na jutarnju liturgiju, na kojoj vernici koji su postili Božićni post pristupaju Svetoj tajni pričešća. Nakon liturgije, ukućani se okupe oko božićne trpeze, okreću i lome česnicu – pogaču u koju je stavljen novčić. Veruje se da će onome u čijem delu česnice bude novčić naredna godina biti posebno srećna.

Božić je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva, očinstva i materinstva, ukrasila je kod Srba ovaj praznik najlepšim verskim običajima i obredima. Prema verovanju, svi ti običaji i obredi imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan zajednički cilj – umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.

Sve je to izraženo u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božiću: "Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu! Neka nam se rađaju zdrava deca! Neka nam rađaju žito i lozica! Neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!".

Nekoliko nedelja pred Božić (već od Nikoljdana) i nekoliko nedelja posle Božića (do Savindana) traje svečano praznično raspoloženje – narod se veseli i raduje, u kućama i porodicama vlada prijatno duhovno raspoloženje, u atmosferi se oseća neko tiho praznično blaženstvo, pa se u takvim prilikama ljudi mire, praštaju jedni drugima uvrede nanete preko godine i ceo narod postaje jedna duša .

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI