POSVAĐALI SE ZBOG SLANINE Nutricionisti izneli potpuno različite argumente u vezi namirnice koju Srbi obožavaju

Slanina je u poslednjih 30 godina često bila predmet polemike, odnosno dilema koliko šteti ili koristi zdravllju. Većina Srba je voli ali izbegava da jede ali zbog količine masti i soli koju sadrži.

Često se povezuje sa raznim rizicima i uticajem na nastanak određenih bolesti, dok sa druge strane imamo stručnjake koji ističu koliko vitamina slanina poseduje i kakve pozitivne učinke ima na zdravlje. Zbog toga je i dalje nerazjašnjena večita dilema - da li je slanina zdrava ili ne?

To je bilo pitanje za Milana Nikolića, diplomiranog dijetetičara, nutricionistu, dugogodišnjeg vegana, stručnog savetnika za biljnu ishranu i zdravije stilove ishrane i života i prof. dr Momčila Matića, nutricionistu i profesora prirodne medicine. Oni su u Jutarnjem programu Kurir televizije izneli svoje, ali potpuno različite stavove.

"Slanina ima određene kvalitete u svom sastavu. Imamo zasićene masnoće, omega 3 masne kiseline, alfa linolnu i stearinsku kiselinu koje su blagotvorne za naše ćelije. Zatim u slanini imamo lipazu koja omogućava da je pankreas manje luči kako bi se razložile masnoće. Slanina koja se nekad jela na selu, onako iseckana sa belim lukom, neće izazvati neku štetu. Ugljeni hidrati su mnogo dobri za energiju, ali posle njih idu masnoće iz kojih takođe dobijamo energiju", objasnio je Matić.

Nikolić je, međutim, izneo sasvim suprotne stavove.

"Ne bih se složio sa profesorom. Morao bih da pobijam izjave, sve redom, ali za to nema vremena. Da krenemo od tih omega 3 kiselina, to mi je uža specijalnost. U slanini ima svega 0,3 grama omega 3 masti. Običan orah ima 9 grama, znači 30 puta više, a laneno seme 23 grama, znači 100 puta više. Znači, kad pojedemo kašičicu lanenog semena, to je kao da smo kilogram slanine pojeli", rekao je Nikolić i dodao:

"Ja ne bih mogao nešto posebno korisno da izdvojim u slanini, osim to što ima malo, malo cinka. Ima 60 odsto zasićenih masti i soli, tako da će nas, naravno zasititi. Ranije su se, međutim, ljudi kretali prosečno 10 kilometara dnevno, pa su mogli da jedu hranu poput slanine, a danas je to uzrok što ljudi sve više umiru relativno mladi od prekomernog holesterola i njegovih posledica", rekao je Nikolić.

Matić se nije složio i istakao je da je holesterol koristan za naš organizam, ako se hrana bogata mastima uzima u umerenim količnama. "Holesterol je neophodan za izgradnju hormona i žučnih soli, ali naravno sa masnoćama ne treba pretirivati. Slaninu treba jesti pomalo", rekao je Matić.

Nikolić je rekao da meso i životinjska mast uopšte nisu potrebni da bi se imao dobar holesterol, već da samo mogu povećati njegovu vrednost, što je štetno za organizam. "Vegani uglavnom imaju idealan holesterol", rekao je Nikolić. 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI