Najtoksičnija emocija: Ako želite srećan život ne sažaljevajte sebe

Poznati psihijatar Mihail Vinogradov istakao je da samosažaljenje može da se pretvori u izuzetno negativno zavisničko ponašanje. Osoba brzo postaje zavisna od toga - kao i od svake loše navike. Sa stanovišta psihologije, sažaljenje smanjuje oštrinu stresa, ali se ne bori protiv njega, već ga potiskuje duboko u sebe.

Ovakvo ponašanje može nepovoljno utiči na mentalno zdravlje, pa čak postati i jedan od okidača depresije. Umesto da u trenucima stresa paničite i samosažaljevate se, važno je da se aktivirate i podsetite sebe na sve male pobede koje ste već postigli, da se proberete i potražite rešenja.

Imuni sistem našeg tela je veoma osetljiv na stres. Poznato je da kod depresije, na primer, opšti imunitet može značajno da opadne. Česta izloženost stresu i samosažaljenje mogu ugroziti imunitet, može dovesti do prehlade i bolova. Samosažaljenje je povezano i sa anksioznošću, pa se tako mogu pojaviti simptomi poput letargija u rukama i nogama, hladan znoj, ubrzan rad srca, smanjena energija, nerazumni strahovi...

Preterano samosažaljenje može povećati rizik od problema sa digestivnim sistemom (uglavnom gastritis i čir na želucu), depresivnog raspoloženja, nizak krvni pritisak, smanjen imunitet i slaba otpornost na infekcije...

Zato je važno da pored fizičkog zdravlja ne zanemarite mentalnu higijenu, i da ne ignorišete stres i promene u ponašanju i raspoloženju. Ukoliko primetite bilo kakve simptome, neophodno je da se konsultujete sa stručnjakom.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI