Razorna pojava: Kako nastaje tornado?

Tornado nastaje različitim fizičkim procesima u atmosferi, a za nastanak tornada je potrebno nekoliko uslova: nestabilnost atmosfere, mehanizmi podizanja i vlaga u srednjim i donjim delovima atmosfere. U blizini tla nestabilna vazdušna masa je topla i vlažna a relativno suvlja i hladnija u gornjim delovima atmosfere.

Topli i vlažni delovi vazduha dižu se i sastaju sa hladnim i suvljim. Povećanjem vlage započinje jače kondenzovanje u kapljice vode i tada se energija (toplina) otpušta u okolni vazduh, što je dovoljno da se uzlazno strujanje nastavi penjati. Ovo se sve događa u Grudasto-kišnom oblaku, najnestabilnijem i najopasnijem od svih 10 rodova oblaka.

Strujanje toplog vazduha se u oblaku sudara sa ostalim strujanjima hladnijeg silaznog vazduha i tada oblak počinje pokazivati vidljive rotacije koje se zbog sile teže pružaju do tla.

Za nastanak tornada potrebni su velika oluja, vetrovi koji duaju u suprotnim smerovima i jaka vazdušna struja usmerena naviše. Ako se velika oluja pogleda odozgo, može se videti kako se vrhovi oblaka nadimaju, a zatim spuštaju, pod uticajem naleta jakih vazdušnih struja usmerenih naviše. Ponekad, kad vazduh u uzlaznoj struji počne da se vrti pod uticajem suprotno usmerenih vetrova, nastaje tornado. Ovaj stub vazduha koji se podiže i vrti zove se mezociklon.

Takva masa uskovitlanog vazduha i oblaka naziva se vrtlog. Što se više vazduha uvlači u obrtni deo vrtloga, to je pritisak u njegovom središtu niži. Ne zna se koliko nisko ovaj pritisak može da padne, ali, prema nekim procenama, on može biti dvostruko manji od normalnog vazdušnog pritiska.

Neki mezocikloni se skupljaju, a pri tome se pojačavaju i vrte sve brže. Sa padom pritiska u središtu, uskovitlana vazdušna masa dobija dobro poznati levkasti oblik tornada. Vazduh koji se uvlači u levak dobija ubrzanje naviše i povećava obim uskovitlanog stuba.

Tornado može imati oblik kupe, ili debelog stuba, ili izdužene savitljive cevi. I boje tornada mogu biti različite. U početku, kad se levkasti oblak spusti sa neba, on može da bude prljavobeo ili siv. Međutim, kad se sa tla podigne prašina, često postane smeđ ili crven kao glina. Brzina vetra u tornadu može dostići 960 km∕h.

Komadi drveta i metala pokupljeni sa tla jure istom brzinom i postaju smrtonosno oružje. A zbog izuzetno niskog pritiska u središtu tornada, male zatvorene zgrade mogu da eksplodiraju kad on pređe preko njih.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI