CRKVA HRISTA SPASITELJA Simbol srpske Banjaluke
Foto: Stock/Foto: Shutterstock

Prilikom nemačkog bombardovanja, 12. aprila 1941, hram je pogođen i znatno je oštećen oltarski deo (apsida). U maju iste godine ustaše su hram proglasile „ruglom grada“ i naredili Srbima, Jevrejima i Romima da ga, ciglu po ciglu, u potpunosti sruše. Posle Drugog svetskog rata, za više od pola veka, mnoge su građevine obnovljene, ali za porušeni saborni hram nije bila dozvoljena obnova, već je na mestu na kome se nalazio izgrađen Spomenik palim borcima u Banjaluci. Početkom devedesetih godina banjalučka crkvena opština dobila je dozvolu za obnovu porušenog hrama, a spomenik palim borcima premešten je na obližnju lokaciju, takođe u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve. Obnova hrama započela je 1993. godine kada su osveštani temelji. Ovaj svečani čin obavio je patrijarh srpski Pavle sa arhijerejima i sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve. Hram je obnovljen i svečano osveštan na Spasovdan 28. maja 2009. godine pod imenom Saborni hram Hrista Spasitelja, jer je u međuvremenu u Banjaluci izgrađen na novoj lokaciji Hram Svete Trojice (Saborni hram eparhije banjalučke od 1972. do 2009), koji je izgledom podsećao i bio uspomena na onaj porušeni, a za koji se mislilo da nikada više neće moći da bude obnovljen.

Istorija

Od osnivanja Banjalučko-bihaćke Mitropolije, sa sedištem mitropolita u Banjaluci, oživela je namera tamošnjih Srba da svoj trošni, privremeni hram zamene monumentalnim velelepnim. Godine 1912. formiran je i poseban odbor, koji bi o tome vodio brigu, ali je izbijanje balkanskih ratova sprečilo ostvarenje tog sna. Potom je došao Prvi svetski rat, koji je doneo velika stradanja Srba u Bosni i Hercegovini, posebno u Banjaluci. Tek 13. juna 1921. godine, na vanrednoj sednici Crkvene opštine, zvanično je pokrenuto pitanje izgradnje Sabornog hrama.
Prema prvobitnoj zamisli, Sabornu crkvu je trebalo graditi na mestu privremenog hrama Sošestvija Svetog Duha, kod današnjeg banjalučkog bioskopa Kozara. U poslednjem trenutku od toga se odustalo i prihvaćena je ideja prote Dušana Mačkića da se kupi zemljište preko puta tadašnjeg hotela Balkan. Mitropolit banjalučko-bihaćki Vasilije (Popović) je 5. oktobra 1925. godine osveštao zemljište, uz polaganje spomenice. Bilo je samo pitanje da li će građevinari uspeti da ispoštuju rok i za 600 dana sagrade hram osnove 22,10 x 19,50 m, sa zvonikom visokim 46 metara bez krsta i kupolom prečnika šest metara na visini od 22,70 metara. Kako se ispostavilo, radovi su završeni i pre dogovorenog roka. U toku gradnje Sabornog hrama u Banjaluci ustanovljeno je da nedostaju tri miliona dinara da bi se taj posao okončao, te se tražio način kako da se dođe do novca. Crkvena opština se obratila za pomoć i kralju Aleksandru, koji joj je velikodušno izišao u susret. Prva služba u crkvi je bila 15. septembra 1928, na 10. godišnjicu proboja Solunskog fronta.

Arhitektura

Za banjalučki Saborni hram izabran je projekat poznatog beogradskog arhitekte Dušana Živanovića (1853-1937). Odluka je bila da se reprezentativni hram podigne na slobodnom prostoru između budućih banskih palata. Visinska i stilska korespondencija Saborne crkve i svetovnih ustanova na Trgu Cara Dušana pokazala je nameru naručilaca da naglase čvrsto jedinstvo Crkve i države u Kraljevini. Saborni hram Svete Trojice zamišljen je kao građevina osnove upisanog krsta razvijenog tipa, sa dominantnim centralnim, i četiri manja kubeta, raspoređenim na ugaonim prostorima, odvojenim od središnjeg dela hrama. Zvonik, podignut na jugoistočnoj strani, organski je povezan sa crkvom prizemnim trodelnim arkadnim tremom. Hram je imao ulaze na zapadnoj i bočnim stranama. Zidna platna oživljena su moravskom plastikom i dekoracijom - rozetama, nišama, timpanonima, polukolonetama, arhivoltama, prepletima, dok su zapadno, severno i južno pročelje oblikovani istovetno s kompozicijom rizaltno isturenog bloka, završenog polukružnim moravskim zabatom. Saborni hram je zidan od crvenog i žutog kamena travertina, poreklom iz Mesopotamije. Zidan je troslojnim zidom: kamen, armirani beton, cigla. Kupole su pokrivene zlatnim prohrom limom, dovezenim iz Sibira.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading